Данас је све чешће да родитељи бирају необична и посебна имена за своју децу, али мало шта може да се мери са именима тројице браће из породице Мисимовић из Градишке у Босни. Њихова имена, Карађорђе, Тито и Дража, снажно асоцирају на историјске личности из бурних времена наше прошлости. Ипак, ова имена су део јединствене приче ове породице:
Данас је све чешће да родитељи бирају необична и посебна имена за своју децу, али мало шта може да се мери са именима тројице браће из породице Мисимовић из Градишке у Босни. Њихова имена, Карађорђе, Тито и Дража, снажно асоцирају на историјске личности из бурних времена наше прошлости. Ипак, ова имена су део јединствене приче ове породице:
На часу историје у Основној школи у Врбашкој код Градишке, наставник је утврђивао градиво о СФРЈ. Помињао је Други светски рат и Друго засједање АВНОЈ-а у Јајцу, где је 29. новембра 1943. године основана бивша држава и питао ученике ко је био врховни командант и доживотни председник СФРЈ. Нико се није јавио. Наставник је одлучио да им помогне.
- Знате ли ко је био Тито?- упитао је.
Руке су увис подигли Милица и Никола Мисимовић, брат и сестра, близанци. Били су сигурни да знају одговор.
Прочитајте још
- Хајде, реците, ко је Тито? - позвао их је наставник.
- Тито је наш тата - углас су одговорили.
- Он је варилац, ради у Глини у Хрватској, а кући долази сваког петка. Онда коси траву око куће и сади башту са мамом - допунили су Милица и Никола свој одговор. Остали ученици су се тада сетили да је можда баш то прави одговор.
- Да, господине наставниче, Тито је њихов тата, то је истина - потврдио је један дечак из истог краја.
Тито Мисимовић рођен је 30. октобра 1986. године у Јабланици, селу тридесетак километара од Градишке. Његов отац, Витомир Мисимовић, повратник из Аустралије, одлучио је да сину, шест година након смрти Јосипа Броза Тита, да управо то име.
- То је дуга прича, више комична него озбиљна. Мој отац није био љубитељ Југославије, нити је Броз био његова омиљена личност. Напротив. Волео је Краљевину Југославију, Дражу Михаиловића, династију Карађорђевића... Зато је мом старијем брату дао име Карађорђе. Тита је често псовао, што је било кажњиво. Чим би поменуо Тита, било код куће или у кафани, неко би дојавио и ето полиције. Зато је из револта мени дао то име, не марећи шта моја мајка Милена мисли о томе, мада она није била против. Ни касније није мењао став према Титу, само је другачије изговарао пред полицијом: 'Другови, џаба сте дошли, не псујем ја вашег, него свог Титу' - испричао је Тито.
Тито каже да је у најранијем детињству постао жртва политике, иако тога није био свестан. Проблеми су настали у школи, где су га вршњаци задиркивали због необичног имена.
- Тада сам се стидео, нисам схватао зашто сам другачији и зашто сви траже да објасним своје име. Касније сам се навикао и нисам ни помишљао да га мењам. Било је разних ситуација, и позитивних и негативних - прича Тито, наводећи много примера.
Када је у матичне књиге у Градишци уписивао свог старијег сина Немању, сада ученика завршног разреда основне школе, службеница је показала посебну симпатију према имену.
- Дошао сам у последњем минуту радног времена. Службеница је већ паковала ствари и спремала се да крене кући. Када је видела моју личну карту и термин за наредни дан, изненадила се. 'Због Тита ћу остати преко радног времена', рекла је и заиста остала.
На име Тито имао је користи и у саобраћају. Полицијска патрола га је зауставила јер није упалио светло.
- Када су видели моје документе, било им је видно изненађење. 'Хеј', каже један полицајац другом, 'дођи да видиш како се зове возач - Тито, баш тако'. Распитивали су се још понешто о мом имену, вратили документе и опростили прекршај. 'Срећно, друже Тито, други пут упали светло', рекли су и махнули ми, а ја њима.
Ипак, било је и непријатних ситуација, највећа је била приликом крштења деце у цркви.
- Свештеник није хтео да крсти моју децу. Рекао је: 'Све може, али Тито не може у цркву'. Био је искључив. Дао нам је време да испред цркве, у дворишту, размотрим и изаберем друго, црквено име. Пошто нисам имао избора, договорио сам се са кумом Томиславом Мијатовићем да прихватим његово име. Тако је у црквеним књигама забележено да се зовем Томислав.
Титов отац је након Тита добио још једног сина, коме је дао име Драгољуб, Дража, по Михаиловићу, врховном команданту Југословенске војске у отаџбини.
- Дража и ја смо у детињству проводили много времена заједно. Старији брат Карађорђе нас је чувао и пратио до школе. Био је задужен за нас двојицу кад родитељи нису били код куће. Кад брат и ја идемо држећи се за руке, комшије кажу: 'Види како се воле Тито и Дража', што је истина.
Свуда где изговори своје име, углавном следи додатно питање.
- Кад сам се оженио, сви су рекли: 'Удала се Зора за Титу'. Једино Зора није била импресионирана тим именом, није га ни подржавала ни оспоравала. На послу у Глини, где радим већ неколико година, сви су име прихватили сасвим нормално. Људи који се сећају Тита и Југославије воле то име. Често ме понуде пићем и честитају. О Јосипу Брозу Титу немам негативно мишљење, напротив. Чуо сам и прочитао много позитивног о њему.
Тито је испричао и план породичног излета на који се цела породица радује.
- Већ неколико година планирам да одемо у Кумровец. Надам се да ће та жеља бити испуњена 25. маја, на Брозов рођендан.
Тито Мисимовић се не бави политиком. Посвећен је варилачком послу, изградњи куће и школовању деце. Недавно је његову породицу, као пример вредности и уредности, посетио градоначелник Градишке, Зоран Аџић.
- Кад ме познаници у шали питају који је највиши званичник кога сам примио, као Тито, одмах им кажем: то је Зоран Аџић - каже Тито Мисимовић.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
