Без обзира на то што је рођен у Сплиту 1939. године, последњих година све више се удаљавао од свог родног града.
О томе је емотивно проговорила његова блиска пријатељица, књижевница Ведрана Рудан, која је на свом званичном сајту објавила опроштајни текст посвећен чувеном тенисеру и тренеру. У њему истиче да је Никола био не само изузетан спортиста већ и пре свега диван човек, који је заслужио много више поштовања, посебно од средине из које је потекао.
Фото: Г. Чворовић
Руданова није крила разочарање што је Сплит, како каже, заборавио или чак свесно "одбацио" човека који је граду донео тенис, подигао га на светски ниво и оставио неизбрисив траг у спорту. Критикује и то што су поједини текстови након његове смрти више пажње посветили његовом приватном животу, попут чињенице да је био у браку са Српкињом Мијом, него његовим бројним спортским заслугама и ономе што је значио за Сплит и хрватски спорт.
Текст Ведране Рудан о Николи Пилићу преносимо у целости:
Прочитајте још
"Николу и Мију познајем двадесет пет година. Његовом сам смрћу изгубила брата, најбољег човека кога сам икад срела, светског човека. Кад бих била сама са собом и у својој глави низала све његове титуле, осетила бих страхопоштовање и част што ето баш мој муж и ја готово свакодневно с њим и Мијом разговарамо телефоном, срећемо се на кафи у Опатији или на ручку у Рибици у Ријеци".
Фото: Г. Чворовић
"Седећи с њим за столом видела бих само доброг човека, увек, баш увек спремног на праштање. Видела бих само доброг човека… Као да је то мало? Као да таквих у животу срећемо на хиљаде? У мом животу он је био и остао једини. Ви никад нећете упознати биће толико без мржње, без злобе и увек спремно на опрост. Признајем, далеко сам од таквог бића, па ме та његова особина да може поднети најгоре увреде доводила до беса".
"Како можеш, како можеш тако хладно, тако рационално, тако пун милости прећи преко те свињарије? Смејао се мом страственом наступу, били смо различити људи. Моја толеранција према нечијој простоти не постоји, о опросту да не говорим. Али Пилић је био хришћанин".
"Ево приче, само једне у низу одвратних прича из Пилићевог живота о којој нико неће написати ни слова. Сплитски тениски лилипутанци, прецизније пацови, ових су дана изашли из својих рупчага и данас причају другу причу. Зашто и не би? Голијат је мртав. Гадови, може ли Пилић икад умрети? Ви ћете црћи. Крећем. Сплит је Пилићев родни град, град кога је волео, не наглашавам без везе, волео, перфект дакле, читавим својим бићем. Никола је волео Сплит онако како слепо и ирационално волимо некога ко нас не воли".
"Не познајем Сплићане, овде и не пишем о Сплићанима него о људима из сплитских тениских кругова који своју љубомору према светском великану никад нису успели да сакрију. Мишићи, гадни, злобни. Знали су да на њихове увреде неће реаговати па су често прелазили сваку меру. Заувек ћу запамтити дан кад Пилића први пут нису убацили у некакву своју Халу славних јер није "скупио довољно бодова".
Фото: АТА имагес
"На своје сам уши чула како је улазак у ону Халу избегао "за длаку", то му је објашњавао један од "великих" Сплићана, имао је преко два метра, јер су други једноставно "добили више бодова". Не разумем се у спорт, али се јако добро разумем у људску злобу. Гледала сам Никино лице. Није се чак ни подругљиво насмејао. Био је изнад сплитског смећа које се усудило неколицину људи прогласити већим од највећег, без да им очи од срама искоче из злих главушина".
"Чини ми се да је ту љубав између Николе Пилића и Сплита заувек пукла. Било је ту и скидања Пилићевих фотографија са зидова сплитског Тенис клуба. Једном је велики играч Анчић рекао да неће у Сплиту играти док не врате слику на зид, вратили су је, кад је Анчић отишао опет су је скинули. О томе како Слободна Далмација наглашава да је Пилић "оженио Српкињу" толико је сплитски ђир да не треба коментарисати. Ти болесници никад неће схватити да неки људи жене љубав, не нацију".
Фото: Г. Чворовић
"У сваком злу, ма колико било одвратно, има и нешто добро. Никола Пилић је давно заувек оставио Сплит и доселио у мој родни град Опатију. Ту ће и почивати у миру. Сигурна сам да су грађани Опатије поносни што ће с нама остати Никола Пилић, велики, светски човек".
"Сплите, знам, позната је то прича, сад ћемо слушати како ће Пилић у граду који није његов добити улицу, можда чак и трг… Верујем да му је ових дана слика враћена на зид Тениског клуба. У Сплиту само мртав Пилић може бити велики Пилић", закључује Ведрана.
