Nekada jedan od najpopularnijih, ali i najlepših glumaca bivše Jugoslavije, Aljoša Vučković, poslednjih godina nije toliko aktivan kao ranije.
Vučković se ređe pojavljuje u javnosti, a danas ga je na to "naterao" tužan povod. On je bio u pozorištu "Atelje 212" da se oprosti od nedavno preminulog kolege Erola Kadića.
FOTO: ATA / A.A.
Na komemoraciji Kadiću, Vučković je držao govor svom prijatelju, pored Svetozara Cvetkovića, Miloša Petrovića Trojpeca, Aleksandra Srećkovića Kubure, Sofije Juričanin i Milice Mihajlović.
foto: ata / m.m
Aljoša je ispričao kako ga je Erol pre dve godine zamolio da za predstavu "Brod plovi" kaže Gorici Popović kako bi on želeo da pročitam jednu njegovu pesmu.
Pročitajte još
- Mislim da je ta pesma sada najbolji način da se od njega rastanemo - rekao je Vučković i pročitao Kadićeve stihove:
Mogu biti luda, razbojnik, ubica
Mogu biti drvo, vitez, kralj
Mogu biti žena, ljubavnik, muž
Ali... Ko sam ja?
Samo na tren da budem dah
Samo na tren da budem glas
Samo na tren da budem svitac
Samo na tren da budem ništa
Ali, ko sam ja?
Na moj dlan čitava planeta može da stane,
Ja brda pomeram
Vodu s potoka pijem
Oči tvoje gledam i kad ih nema!
Ali,... Ko sam ja?
Sanjam tuđe snove
Izgovaram tuđe reči
Tuku me i vole
Ja umoran molim se Bogu,
Ali... Ko sam ja?
Foto: ATA images/M. M.
I na kraju stajaću pred vama
Zbunjen, nemiran, plašljiv kao dete
Spreman da svaku kaznu primim
Polako, tiho, najtiše
Uđite u moje snove, zajedno ćemo,
Kao iskusni mornari ploviti morem.
Jer, ko sam ja
Da sanjam sam?
(Kurir)
