Danas je sve češće da roditelji biraju neobična i posebna imena za svoju decu, ali malo šta može da se meri sa imenima trojice braće iz porodice Misimović iz Gradiške u Bosni. NJihova imena, Karađorđe, Tito i Draža, snažno asociraju na istorijske ličnosti iz burnih vremena naše prošlosti. Ipak, ova imena su deo jedinstvene priče ove porodice:
Danas je sve češće da roditelji biraju neobična i posebna imena za svoju decu, ali malo šta može da se meri sa imenima trojice braće iz porodice Misimović iz Gradiške u Bosni. NJihova imena, Karađorđe, Tito i Draža, snažno asociraju na istorijske ličnosti iz burnih vremena naše prošlosti. Ipak, ova imena su deo jedinstvene priče ove porodice:
Na času istorije u Osnovnoj školi u Vrbaškoj kod Gradiške, nastavnik je utvrđivao gradivo o SFRJ. Pominjao je Drugi svetski rat i Drugo zasjedanje AVNOJ-a u Jajcu, gde je 29. novembra 1943. godine osnovana bivša država i pitao učenike ko je bio vrhovni komandant i doživotni predsednik SFRJ. Niko se nije javio. Nastavnik je odlučio da im pomogne.
- Znate li ko je bio Tito?- upitao je.
Ruke su uvis podigli Milica i Nikola Misimović, brat i sestra, blizanci. Bili su sigurni da znaju odgovor.
Pročitajte još
- Hajde, recite, ko je Tito? - pozvao ih je nastavnik.
- Tito je naš tata - uglas su odgovorili.
- On je varilac, radi u Glini u Hrvatskoj, a kući dolazi svakog petka. Onda kosi travu oko kuće i sadi baštu sa mamom - dopunili su Milica i Nikola svoj odgovor. Ostali učenici su se tada setili da je možda baš to pravi odgovor.
- Da, gospodine nastavniče, Tito je njihov tata, to je istina - potvrdio je jedan dečak iz istog kraja.
Tito Misimović rođen je 30. oktobra 1986. godine u Jablanici, selu tridesetak kilometara od Gradiške. NJegov otac, Vitomir Misimović, povratnik iz Australije, odlučio je da sinu, šest godina nakon smrti Josipa Broza Tita, da upravo to ime.
- To je duga priča, više komična nego ozbiljna. Moj otac nije bio ljubitelj Jugoslavije, niti je Broz bio njegova omiljena ličnost. Naprotiv. Voleo je Kraljevinu Jugoslaviju, Dražu Mihailovića, dinastiju Karađorđevića... Zato je mom starijem bratu dao ime Karađorđe. Tita je često psovao, što je bilo kažnjivo. Čim bi pomenuo Tita, bilo kod kuće ili u kafani, neko bi dojavio i eto policije. Zato je iz revolta meni dao to ime, ne mareći šta moja majka Milena misli o tome, mada ona nije bila protiv. Ni kasnije nije menjao stav prema Titu, samo je drugačije izgovarao pred policijom: 'Drugovi, džaba ste došli, ne psujem ja vašeg, nego svog Titu' - ispričao je Tito.
Tito kaže da je u najranijem detinjstvu postao žrtva politike, iako toga nije bio svestan. Problemi su nastali u školi, gde su ga vršnjaci zadirkivali zbog neobičnog imena.
- Tada sam se stideo, nisam shvatao zašto sam drugačiji i zašto svi traže da objasnim svoje ime. Kasnije sam se navikao i nisam ni pomišljao da ga menjam. Bilo je raznih situacija, i pozitivnih i negativnih - priča Tito, navodeći mnogo primera.
Kada je u matične knjige u Gradišci upisivao svog starijeg sina Nemanju, sada učenika završnog razreda osnovne škole, službenica je pokazala posebnu simpatiju prema imenu.
- Došao sam u poslednjem minutu radnog vremena. Službenica je već pakovala stvari i spremala se da krene kući. Kada je videla moju ličnu kartu i termin za naredni dan, iznenadila se. 'Zbog Tita ću ostati preko radnog vremena', rekla je i zaista ostala.
Na ime Tito imao je koristi i u saobraćaju. Policijska patrola ga je zaustavila jer nije upalio svetlo.
- Kada su videli moje dokumente, bilo im je vidno iznenađenje. 'Hej', kaže jedan policajac drugom, 'dođi da vidiš kako se zove vozač - Tito, baš tako'. Raspitivali su se još ponešto o mom imenu, vratili dokumente i oprostili prekršaj. 'Srećno, druže Tito, drugi put upali svetlo', rekli su i mahnuli mi, a ja njima.
Ipak, bilo je i neprijatnih situacija, najveća je bila prilikom krštenja dece u crkvi.
- Sveštenik nije hteo da krsti moju decu. Rekao je: 'Sve može, ali Tito ne može u crkvu'. Bio je isključiv. Dao nam je vreme da ispred crkve, u dvorištu, razmotrim i izaberem drugo, crkveno ime. Pošto nisam imao izbora, dogovorio sam se sa kumom Tomislavom Mijatovićem da prihvatim njegovo ime. Tako je u crkvenim knjigama zabeleženo da se zovem Tomislav.
Titov otac je nakon Tita dobio još jednog sina, kome je dao ime Dragoljub, Draža, po Mihailoviću, vrhovnom komandantu Jugoslovenske vojske u otadžbini.
- Draža i ja smo u detinjstvu provodili mnogo vremena zajedno. Stariji brat Karađorđe nas je čuvao i pratio do škole. Bio je zadužen za nas dvojicu kad roditelji nisu bili kod kuće. Kad brat i ja idemo držeći se za ruke, komšije kažu: 'Vidi kako se vole Tito i Draža', što je istina.
Svuda gde izgovori svoje ime, uglavnom sledi dodatno pitanje.
- Kad sam se oženio, svi su rekli: 'Udala se Zora za Titu'. Jedino Zora nije bila impresionirana tim imenom, nije ga ni podržavala ni osporavala. Na poslu u Glini, gde radim već nekoliko godina, svi su ime prihvatili sasvim normalno. LJudi koji se sećaju Tita i Jugoslavije vole to ime. Često me ponude pićem i čestitaju. O Josipu Brozu Titu nemam negativno mišljenje, naprotiv. Čuo sam i pročitao mnogo pozitivnog o njemu.
Tito je ispričao i plan porodičnog izleta na koji se cela porodica raduje.
- Već nekoliko godina planiram da odemo u Kumrovec. Nadam se da će ta želja biti ispunjena 25. maja, na Brozov rođendan.
Tito Misimović se ne bavi politikom. Posvećen je varilačkom poslu, izgradnji kuće i školovanju dece. Nedavno je njegovu porodicu, kao primer vrednosti i urednosti, posetio gradonačelnik Gradiške, Zoran Adžić.
- Kad me poznanici u šali pitaju koji je najviši zvaničnik koga sam primio, kao Tito, odmah im kažem: to je Zoran Adžić - kaže Tito Misimović.
(Mondo)
BONUS VIDEO:
