Priča jedne žene iz Dizeldorfa, poreklom iz Srbije, uzburkala je domaću javnost. Ispovest o tome kako se, sasvim neočekivano, zaljubila u sveštenika tokom porodične svadbe u Kraljevu, zvuči kao scenario za film, ali ona tvrdi da je svaka reč – istina.
„Sve je počelo sasvim slučajno, iako sada ne mogu da prestanem da mislim o tome“, započinje ispovest ova 34-godišnja žena, koja je iz razumljivih razloga želela da ostane anonimna.
„Došla sam iz Nemačke, iz Dizeldorfa, u svoje rodno mesto nadomak Kraljeva, jer se moj rođeni brat ženio. Svadba je bila zakazana za sredinu maja, a ja sam stigla krajem aprila da pomognem oko organizacije. Nije mi ni padalo na pamet da ću se u tih nekoliko nedelja potpuno izgubiti u nečemu što nije ni trebalo da postoji.“
Foto: Aleksa Stanković, Profimedia
Jednog dana, dok su u kući tekle pripreme, u dvorište je ušao on. Visok, markantan, u crnoj mantiji, sa zelenim očima koje su je, kako kaže, „gledale kao da joj čita misli“.
„Nisam mogla da verujem da tako snažnu fizičku privlačnost mogu da osetim prema svešteniku. Pitala sam se: Zašto meni ovo da se desi? Sklanjala sam pogled, pokušavala da ugušim to u sebi. Ali on me je gledao, pažljivo, dugo, kao da i on nešto oseća. I tada smo se prvi put upoznali – kratko, kurtoazno, ali u meni se već zapalila vatra.“
Pročitajte još
Kako su pripreme za svadbu odmicale, njihovi susreti postajali su učestaliji. I tada je sve počelo da izlazi iz kontrole.
„Rekao mi je da sam lepa. Da nije srećan. Da je mlad stupio u brak i da se nikada nije zaista ‘izživeo’. Pio je rakiju s mojim stricem, i tada je bio najopušteniji – otvorio mi se kao da sam mu psihoterapeut. Rekao je da zbog mantije ne može da bude sa mnom, ali da bi najviše na svetu voleo da jeste. Tada sam osetila da smo na ivici. I istovremeno sam želela da to prestane, ali i da se nikada ne završi.“
Foto: Profimedia
Na dan svadbe, sve je eksplodiralo. Ceremonija se održala u crkvi u Kraljevu, a upravo je taj sveštenik venčavao njenog brata i snaju.
„Tokom cele službe gledao je pravo u mene. Bukvalno me je razgolitio pogledom. Ja sam nosila haljinu s dubokim dekolteom i videla sam da se ne trudi da sakrije kako me posmatra. Taj pogled nije imao veze s duhovnošću.“
Nakon crkve, slavlje se nastavilo u sali, gde je sveštenik došao sa svojom ženom i decom.
„U nekom trenutku mi je prišao i rekao: Da nije zbog njih, sada bih bio s tobom. Kasnije, kad se atmosfera opustila, zajedno smo se udaljili. Otišli smo u apartman koji sam ranije rezervisala za goste. Tamo smo prvi put vodili ljubav. Bilo je zabranjeno, bilo je pogrešno, ali bilo je neverovatno. Nikada nisam doživela nešto tako intenzivno.“
Posle svadbe, nastavili su da se viđaju krišom sve dok se ona početkom juna nije vratila u Nemačku. Ali njihova priča tu nije završila.
„Pisao mi je. I prvo mi je rekao da me voli. A onda, nekoliko nedelja kasnije – da se kaje. Da voli svoju ženu, da ima porodicu, i da je to sve bila greška. Ali meni to nije bila greška. Ja sam se zaljubila, ozbiljno. I sada ne znam šta da radim. Povređena sam. LJuta. Želim da mu se osvetim, ali mi savest ne da. Dovoljno greha je već učinjeno.“
Ova ispovest otvara brojna pitanja o granicama morala, slabostima i ljudskoj prirodi. Da li je ona samo žrtva ljubavi ili svesno saučesnik u tuđem grehu? A on – sveštenik i otac – da li je izneverio samo nju, ili i ono najdublje u sebi?
(Stil)
BONUS VIDEO:
