Prema ISW-ovoj karti, "tomahavk" dometa oko 2.500 kilometara obuhvatio bi oko 1.945 ruskih vojnih lokacija, među kojima je 76 vazduhoplovnih baza. Slabija varijanta, s dometom od otprilike 1.600 kilometara, bila bi u stanju da pogodi najmanje 1.655 poznatih vojnih objekata, uključujući 67 aerodroma.
Mapa detaljno prikazuje potencijalne mete: stalne vojne baze, komandne centre, skladišta goriva i municije, arsenale, radio i komunikacione instalacije, položaje protivvazdušne odbrane, baze za remont, pogone za proizvodnju oružja i pogone za proizvodnju dronova. Među označenim lokacijama,
ISW navodi iransku fabriku dronova „Šahed“ u Jelabugi, u Tatarstanu, i ističe važnost aerodroma poput Engels-2, čija bi neutralizacija značajno smanjila operativne sposobnosti Rusije.
Mapa takođe grafički prikazuje zone ruskih teritorija pod okupacijom unutar Ukrajine, ograničenja dometa kraćih raketnih sistema (npr. ATACMS sa dometom od približno 300 km) i dve varijante "tomahavka" (oko 1.600 km i oko 2.500 km), što jasno pokazuje koliko duboko u ruskom svemiru Ukrajina može da deluje sa ovim raketama.
Pročitajte još
Tehnički i operativni zaključci ISW-a naglašavaju da veći domet znači širi spisak mogućih ciljeva: verzija od 1.600 km bi omogućila udare na važne logističke i komandne čvorove u zapadnim i centralnim delovima Rusije, dok bi varijanta od oko 2.500 km takođe dovela u domet udaljenije baze i industrijske komplekse u istočnim regionima.
"Tomahavk", kao precizna krstareća raketa dugog dometa, pogodna je za ciljanje fiksnih ciljeva kao što su skladišta goriva, skladišta municije i centri za popravku; u kombinaciji sa kvalitetnim obaveštajnim podacima može poremetiti logističke lance na duži rok.
Foto: Profimedia
Međutim, ISW i analitičari upozoravaju da je jaz između tehničke izvodljivosti i političke odluke ogroman. Imati listu od skoro 2.000 potencijalnih meta nije isto što i ovlastiti njihovo ispaljivanje. U Vašingtonu postoje sumnje u mehanizme za kontrolu upotrebe raketa ako bi se one prebacile preko NATO kanala — pitanja nadzora, mogućeg preusmeravanja municije i konačne odgovornosti za izbor meta ostaju otvorena.
Predsednik Donald Tramp, prema izveštajima medija, rekao je da je „donekle doneo odluku“ da pošalje "tomahavke", ali je naglasio da želi da zna koje će mete Ukrajinci izabrati i naglasio da ne želi eskalaciju — jasno stavljajući do znanja da će takva pitanja morati da se razjasne pre isporuke.
Ovo dodatno ističe političku i bezbednosnu cenu mogućeg transfera: pristup Tomahavcima u Ukrajini i sistematski udari na logističke i komunikacione tačke u ruskom zaleđu mogli bi znatno otežati Kremlju sprovođenje operacija, ali bi takođe povećali rizik od direktne konfrontacije i otvorili složena pitanja odgovornosti i granica delovanja.
Inače, sa Institut za proučavanje rata pomenuli su i Srbiju.
- Rusija verovatno koristi svoje bliske odnose sa Srbijom i Republikom Srpskom kako bi pretila destabilizacijom Balkana i potkopavala evropsku koheziju - navode sa ISW.
Zaharova: Isporuke "tomahavka" Kijevu iskomplikovale bi rešavanje problema u Ukrajini
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova izjavila je danas da bi isporuke američkih raketa "tomahavk" Kijevu mogle da iskomplikuju rešavanje problema u Ukrajini.
- Pažljivo pratimo razvoj događaja oko ovog pitanja. Pozivamo na krajnju suzdržanost u rešavanju ovog veoma osetljivog pitanja koje bi moglo značajno da oteža potragu za rešenjem ukrajinskog sukoba - rekla je Zaharova na današnjem brifingu za novinare, prenosi agencija Interfaks.
Foto: Profimedia
Ona je upozorila da bi odluka o isporukama američkih raketa, ako na kraju bude usvojena, ne samo produbila spiralu konfrontacije, već bi i nanela nepopravljivu štetu rusko-američkim odnosima koji su tek počeli da pokazuju znake otopljavanja.
- Nadamo se da će se naša upozorenja čuti u Vašingtonu - poručila je Zaharova na brifingu za novinare.
BONUS VIDEO:
