Međutim, njena idealizovana predstava o tamošnjem životu ubrzo je dovedena u pitanje te je posle samo sedam meseci rezervisala povratnu kartu za Australiju.
Želja za povratkom korenima
Glavni motiv za preseljenje bila je želja za istraživanjem vlastitih korena. NJena majka je Islanđanka koja se u Australiju preselila u svojim 30-im godinama. "Osećala sam snažan poriv da se preselim na Island", objasnila je.
Zahvaljujući majčinim kontaktima, što je u zemlji s populacijom od oko 300.000 stanovnika od značajne važnosti, uspela je da dobije posao i pre dolaska. Činilo se kako su svi preduslovi za početak novog života bili ispunjeni.
Foto: Jutjub printskrin/Jordan & Soph
Početak je bio, prema njenim rečima, izvanredan. Uživala je u prirodnim lepotama i jedinstvenim iskustvima, poput planinarenja po aktivnom vulkanu. Ipak, ubrzo su se pojavili izazovi koji su značajno uticali na njeno mentalno zdravlje.
Mrak, izolacija i nesanica
Ključni razlog njenog povratka bili su ekstremni zimski uslovi na Islandu, najpre gotovo potpuni nedostatak dnevnog svetla. "Iskreno, najveći razlog zašto sam rezervisala let i odlučila da se vratim kući bio je san. Nisam mogla da se nosim sa nesanicom", priznala je. Poremećen ritam spavanja, u kombinaciji sa osećajem izolacije zbog nedostatka bliskog kruga prijatelja i porodice, doveo ju je do krajnjih granica izdržljivosti.
Pročitajte još
"Osećala sam se vrlo usamljeno. Povrh toga što sam bila neispavana, mislim da sam počela pomalo da gubim razum", izjavila je. Održavanje optimizma u takvim uslovima, uz hroničnu neispavanost, pokazalo se gotovo nemogućim.
Osim problema sa snom, Hana je doživela i značajan kulturološki šok. Iako Islanđane opisuje kao srdačne ljude nakon što se prevlada početna suzdržanost, priznala je da je uspostavljanje bliskih kontakata predstavljalo izazov. "LJudi nisu toliko otvoreni i pristupačni kao u Australiji. Niko vas ne pozdravlja na ulici", rekla je i dodala kako je jezička barijera dodatno otežavala socijalizaciju.
Kultura izlazaka
Jutjuberka kaže da je nakon dolaska shvatila kako je kultura izlazaka na Islandu uveliko povezana sa takozvanom "hook-up" kulturom, odnosno neobaveznim odnosima. Iako priznaje da je i u Australiji imala neka loša iskustva sa izlascima, iznenadila ju je razlika u načinu na koji ljudi tamo pristupaju vezama.
"Na početku je sve prilično opušteno – svi su prijatelji, možda zajedno završe u krevetu posle izlaska, a tek ako se kasnije pokaže da im se neko stvarno sviđa, tada eventualno započnu proces upoznavanja i izlazaka. Mislim da je to dosta drukčije nego u Australiji", objasnila je.
Dodaje kako su njene pređašnje veze u Australiji uglavnom počinjale formalnije: "U Australiji je to obično jasnije – ako ti se neko sviđa, pokažeš svoje namere, ode se na sastanak i onda se postupno ide dalje kroz odnos. Ne počinje sve sa neobaveznim odnosom pa tek onda prelazi na ostalo. O tome sam razgovarala i s mnogim ljudima koji žive na Islandu i oni su mi potvrdili da je to tamo prilično uobičajeno."
Visoki troškovi života
Dodatnu prepreku predstavljali su vrlo visoki troškovi života. Cene namirnica, kako tvrdi, bile su dvostruko, pa čak i trostruko više nego u Australiji. Zbog toga je njena ishrana postala vrlo ograničena. "Ishrana mi se svela na najjeftinije meso i nezdravu, prerađenu hranu. Nisam mogla da priuštim sveže voće i povrće", ispričala je za Miror. Izlasci u restorane bili su nedostupan luksuz.
Na njenu odluku o povratku uticali su i surovi vremenski uslovi. Narandžasta i crvena meteorološka upozorenja, koja signaliziraju ekstremne i opasne vremenske prilike, česta su pojava i neretko ograničavaju kretanje. "Vreme na Islandu je okrutna gospodarica. Morate da budete vrlo oprezni", rekla je, opisujući jedan let tokom snažnog nevremena kao "najstrašnije iskustvo u životu".
Nakon sedam meseci, Hana je zaključila da život u najsigurnijoj zemlji sveta sa sobom nosi izazove na koje nije bila spremna.
BONUS VIDEO:
