Novi onlajn pretraživač koji omogućava korisnicima da pretražuju zapise Nacističke partije kako bi videli da li su njihovi preci bili članovi, dobio je milione poseta otkako je pokrenut početkom ovog meseca.
Ogromnu bazu podataka objavio je nemački list "Die Zeit". Projekat je sproveden u saradnji sa arhivama u Nemačkoj i Sjedinjenim Državama.
Foto: Profimedia
Hitler je došao na vlast 1933. godine
Stranka Adolfa Hitlera osnovana je posle Prvog svetskog rata, ali nije stekla značajnu popularnost sve do ekonomskog kolapsa Velike depresije. NJena podrška je porasla na izborima 1930. godine, a nakon što je Hitler došao na vlast tri godine kasnije, ukinuo je sve ostale stranke i osnovao masovni pokret koji je kontrolisao svaki aspekt života u Nemačkoj.
Do kraja 1930-ih, "velika većina Nemaca podržavala je Hitlera i nacističku državu", prema podacima Memorijalnog muzeja holokausta Sjedinjenih Država. Prema "Die Zeit-u", 10,2 miliona Nemaca pridružilo se stranci između 1925. i kraja rata, a na svom vrhuncu imala je oko 8 miliona članova.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
U poslednjim danima rata, nacisti su pokušali da unište ogromnu kolekciju članskih karata, ali su one spasene u poslednjem trenutku i kasnije predate Amerikancima. Karte su potom čuvane u Berlinskom dokumentacionom centru, a kasnije prebačene u Nemački savezni arhiv, dok se kopije čuvaju i u Nacionalnom arhivu SAD.
Portparolka lista „Die Zeit“ rekla je za CNN da je novi sajt pregledan milionima puta i deljen hiljadama puta.
Interesovanje je ogromno
Kristijan Štas, šef odeljenja za istoriju u „Die Zeit“, potvrdio je da je interesovanje ogromno. Rekao je da se oko 75.000 ljudi svake godine obrati Nemačkom saveznom arhivu sa takvim upitima, a kada je Nacionalni arhiv SAD objavio zapise na mreži, interesovanje je bilo toliko veliko da je sajt privremeno prestao da radi.
"Die Zeit" je dobio pristup podacima i razvio jednostavnu opciju pretraživanja uz pomoć veštačke inteligencije.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
- Ovo interesovanje deluje relativno novo. Takođe je verovatno da je činjenica da većina bivših članova nacističke partije ili ljudi povezanih sa ratnim zločinima više nisu živi olakšala mnogima da postavljaju pitanja o sopstvenoj porodičnoj istoriji - primetio je Štas.
- Istraživanja pokazuju da vrlo malo Nemaca tvrdi da su njihovi preci podržavali nacistički režim, dok mnogi veruju da su njihove porodice bile protiv Hitlera. To očigledno ne može biti istina. Možda ova pretraživač pomaže da se prošlost sagleda realnije - dodao je.
Iskustva korisnika
Neki korisnici su podelili svoja iskustva nakon pretrage. Korisnica pod nadimkom "Katha1927" otkrila je da su joj obojica deda bila članovi partije. „Pitam se koji je datum pristupanja gori: 1931, tako rano, već tada ubeđeni? Ili 1941, iako su već mnogo znali?“, istakla je.
Još jedan korisnik, pod nadimkom "dudettes", napisao je: „Više od 40 godina se pitam da li je moj pradeda bio član. Uvek bi se ljutio kada bi se pomenuo rat. Sada imam odgovor. Hvala vam, ZEIT. Iako mnogo boli.“
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Korisnica pod nadimkom "Aunt Horst" rekla je da se njihovo porodično istraživanje ranije fokusiralo na jevrejsku granu porodice, za koju je rekla da je "uništena u Holokaustu". Dodala je da je otkrila da je "arijevac" njene jevrejske pratetke bio član nacističke partije od 1933. godine. "NJegova žena, od koje se verovatno razveo, ubijena je u maju 1942. u logoru Kulmhof", napisala je.
Stranka je na svom vrhuncu imala oko 8 miliona članova
Kristin Šmit, kodirektorka Vinerove istraživačke biblioteke o holokaustu u Londonu, rekla je da je pretraživač "veliki doprinos istraživanju nacističkog perioda".
- Na svom vrhuncu, Nacistička partija je imala oko 8 miliona članova, a ljudi su joj se pridruživali iz raznih razloga, od ekonomskog očaja, privlačnosti nacionalizma i harizmatičnog vođstva, do sopstvenog antisemitizma - objasnila je.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Dodala je da dostupnost arhivskih podataka predstavlja "značajan korak napred u suočavanju sa tim periodom i užasima koji su iz njega proizašli".
- U vreme sve većih dezinformacija o istoriji Holokausta, ovo je takođe podsetnik na moć originalnih dokumenata i njihovu dokaznu vrednost protiv poricanja ili iskrivljavanja činjenica - zaključila je.
(Indeks)
