Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Vedrana od svojih pratioca na svom blogu svakodnevno dobija podršku. Opisuje period kroz koji prolazi, a ta priča nema koga nije dirnula.
U jednom od poslednjih tekstova, Vedrana se prisetila detinjstva i mladosti, perioda kada je, kako kaže, živela punim plućima i osećala se nepobedivo.
-Ne sećam se kad sam bila mala ispod zvezda. Deca oko mene bila su niža, tetka mi je iz Trsta donosila farmerke kad ih niko nije imao, mlatila sam se s užitkom i skakala u more s najviše stene u Mošćeničkoj Dragi. Prvi posao u nemačkoj firmi. Love k’o blata. S dvadeset kupila sam auto, studirala i dugačkim, golim nogama zavodila momke od kojih me mnogi nisu zanimali. Carica sam, ostaću carica uvek i zauvek. Muškarci su mi bili maramice za jednokratnu upotrebu - napisala je ona.
-Uživala sam siromašnoj majci kupovati skupe poklone. Mašinu za pranje sudova, televizor u boji, telefon, mašinu za pranje veša i gledati njen zapanjeni osmeh. “Jesi li to ti nekome ukrala?” Carica - prisetila se Rudanova.
Foto: Antonio Ahel/ATA images, Profimedia
Govoreći o sadašnjosti i borbi za ozdravljenje, iskreno je opisala stanje kroz koje prolazi i odnos sa lekarima.
Pročitajte još
-Danas, 60 godina kasnije, ležim na kauču. Šta je moje? Čija sam? Nešto me očekivano boli, doktori misle da sam delomično njihova. Lekovi ne deluju, doktori misle, kad o meni misle, da sam sva njihova. Od izbrušenih peta do isfenirane kose. Nisam. Neki mi govore: "Uživajte u svakom danu, ako možete", drugi mi se smeše i imam osećaj da me vole. Kao da je bitno što doktori misle o meni. Smrt se dešava i onima koji su diplomirali medicinu. I danas i carica i kraljica i smejem se životu - napisala je potom.
BONUS VIDEO:
