Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Svi ovi sporazumi sklopljeni su u proteklih nekoliko nedelja. Svaki od njih predstavlja pokušaj srednjih sila da se zaštite dok sukob u Iranu guši globalno snabdevanje energijom i dok se nazire važan samit između Donalda Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga.
Globalne ankete pokazuju da svet ima malo poverenja u Sjedinjene Države i Kinu. Mesecima zvaničnici u Aziji strahuju da bi Tramp mogao biti previše voljan da sklopi „veliki dogovor” sa Sijem. Boje se da bi mogao smanjiti ili čak okončati prodaju oružja Tajvanu, pristati na ublaženu političku formulaciju o statusu ostrva ili čak žrtvovati dugoročne bezbednosne interese saveznika za bolje ekonomske uslove sa Kinom.
- To bi bila najveća noćna mora - rekao je jedan visoki tajvanski zvaničnik pod uslovom anonimnosti. Iako je istrajao u tvrdnji da je smanjenje američke podrške malo verovatno, upozorio je da bi svaki ustupak Tajvanu mogao podstaći strah kod ostalih američkih partnera u regionu.
Vijetnamski zvaničnici otvoreno su rekli da bi čak i pomirljiv gest ili Trampovo laskanje Siju, bez velikih kompromisa, dalo Kini dodatni manevarski prostor za jači pritisak na manje zemlje u Južnokineskom moru i drugde. Pritisak Pekinga na poštovanje sporazuma o spornim teritorijama mogao bi se pojačati od granice sa Indijom do celog regiona.
Foto: Ronnie Chua/Alamy/Profimedia
Dodatnu zabrinutost izaziva mogućnost da bi Tramp mogao da prilagodi dugoročne bezbednosne planove u zamenu za ekonomske ustupke. NJegova odluka da preusmeri nosače aviona iz Pacifika i municiju iz Južne Koreje prema Iranu već je stvorila zamah za šire premeštanje američkih snaga.
Pročitajte još
Kad je Pentagon najavio povlačenje najmanje 5.000 vojnika iz Nemačke nakon Trampovih kritika na račun nemačke kancelarke, azijski saveznici ponovo su se podsetili koliko brzo Vašington može da oslabi kolektivno odvraćanje. Tramp je u prošlosti već pretio povlačenjem trupa iz Japana i Južne Koreje.
Pitanje koje se sada postavlja glasi: da li bi odbio veliki dogovor sa Sijem ako bi mogao da dobije nešto važno u zamenu za smanjenje američkog vojnog prisustva?
Foto: Daniel Torok/White House / Zuma Press / Profimedia
Analitičari upozoravaju da bi pod takvim scenarijem mogli biti ugroženi i projekti kojima se Kina žestoko protivi, poput pakta AUKUS (AUKUS - Australija, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD), koji predviđa opremanje Australije nuklearnim podmornicama i naprednom tehnologijom.
- Osećaj da američki saveznici moraju da se ugledaju jedni na druge jer više ne mogu da se ugledaju na Ameriku veoma je stvaran - izjavio je Hju Vajt, bivši australijski obaveštajni zvaničnik i profesor strateških studija na Nacionalnom univerzitetu Australije.
Taj osećaj, dodaje on, mnogo je jači nego što „oprezan javni jezik“ nacionalnih lidera sugeriše.
Foto: Sean Kilpatrick/PA Images/Profimedia
Evropski i azijski zvaničnici u privatnim razgovorima otvoreno priznaju da gube veru u Ameriku i da intenzivno rade na diverzifikaciji odnosa i udaljavanju od Vašingtona. U neformalnim razgovorima zvuče slično kanadskom premijeru Marku Karniju, koji je ove godine u Davosu dobio ovacije rekavši da se „nalazimo usred raskida, a ne tranzicije“.
Neki zvaničnici priznaju da njihove zemlje pokušavaju da „kupe vreme“ i izbegnu Trampove izlive besa, dok istovremeno nastavljaju da iskazuju formalnu odanost.
Foto: Vikipedia/javno vlasništvo
Južnokorejski zvaničnici izrazili su rezignaciju zbog američkih vojnih preusmeravanja, podsećajući na 2004. godinu kada su se osećali izdano nakon što je DŽordž V. Buš premestio trupe iz Azije u Irak. Australija, Tajvan i Japan javno i dalje naglašavaju vrednost američkog vođstva, čak i dok američke tarife i rat u Iranu teško pogađaju njihove ekonomije. Niko ne želi da bude viđen kao onaj koji „prelazi granicu“.
Nova japanska premijerka Sanae Takaiči bila je smelija od većine. Dok je putovala regionom promovišući vojnu saradnju, u Tokiju su brinuli kako će Vašington gledati na te napore.
Foto: Kyodo/Newscom/Newscom/Profimedia
- Japanci ne žele da se bezbednosna saradnja i turneja Takaičijeve, posebno u Australiju, doživljavaju kao verzija Marka Karnija - rekao je Majkl DŽ. Grin, stručnjak za Japan i bivši visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta.
Slično su oprezni bili i lideri Indije i Australije tokom nedavnih poseta Karnija. Nisu dali snažne izjave koje bi odražavale njegovu kritiku suparništva velikih sila. Istovremeno, mnoge zemlje paze da ne razljute Kinu. Indonezija, koja sama rešava sporove sa Pekingom, učinila je manje nego što su neki u Tokiju očekivali. Vijetnamski zvaničnici su čak vršili pritisak na Takaiči da izbegne direktnu kritiku Kine u svom govoru u Hanoju 2. maja.
Kineski zvaničnici su kasnije njene diplomatske napore osudili kao „pripremu za rat“.
Foto: Allison Robbert/Pool via CNP/MediaPunch/Stringershub Inc./Profimedia
Uprkos svemu, saradnja se tiho razvija; Japan i Vijetnam potpisali su šest sporazuma o saradnji, uključujući deljenje satelitskih podataka i osiguranje isporuka nafte za najveću vijetnamsku rafineriju. Robert O. Keohejn, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Prinston, sumira situaciju:
"SAD su postale nepouzdanije, stoga ima smisla pokušati razviti alternative. Čak i ako je ono što je do sada formirano nedovoljno, imati slabu alternativu bolje je nego nemati nikakvu“, piše NJujork Tajms.
BONUS VIDEO:
