Лазу Лазаревића знамо као књижевника који стои иза приповедака "Први пут са оцем на јутрење" и "Све ће то народ позлатити", али мало ко зна да је он био врсни лекар који је за кратко време колико је живео направио прави бум у медицини.
Лаза Лазаревић је објавио стручне и научне радове из више медицинских области: офталмологије, хирургије, гинекологије, инфектологије, бактериологије, а најзначајније из области неурологије.
- Болесници с менталним поремећајима примани су на лечење по налогу суда, што је неретко била пракса и у напреднијим землјама Европе и Запада. У архиви и документацији болнице "Др Лаза К. Лазаревић" у периоду од 1880. до 1887. године чува се 156 историја болести у које су унете „лекарске сведоџбе“, а 50 је својом руком писао и потписао др Лаза К. Лазаревић. Он је у наведеном периоду опсервирао готово трећину хоспитализованих душевних болесника ондашње целе Србије.
Школовање и посао
Лаза Лазаревић је рођен 13. маја 1851. године у Шапцу. Отац му се звао Кузман и по занимању је био трговац. Мајка му се звала Јелка. Удала се за његовог оца са само петнаест година. Имао је три сестре. Када је Лазаревић имао девет година његову породицу задесила је тешка трагедија. Умире му отац, који је био стуб породице. Тада сву бригу о четворо деце преузима његова енергична мајка. Поставља се ауторитативно, вапитава их и даље патријархално, како је то чинио њен муж, док је био жив.
ФОТО: Википедија
Прочитајте још
Основну школу похађа у Шапцу, као и четири разреда гимназије. Од раног детињсва показује велики интерес за писану реч, па и тада, врло често чита књиге разних светских аутора. Године 1867. уписује Правни факултет тадашње Велике школе. У том периоду студија показује велики интерес за руски језик и књижевност, па тако чита велике руске писце као што је Писарев. Свакако да су ови врсни књижевници имали велики утицај на његов књижевни рад и стварање, пише Биографија.орг.
Године 1871. док је студирао право, имао је част, као узоран студент, да добије стипендију како би студирао медицину у Берлину, чији је Медицински факултет био један од најцењенијих и најпрестижнијих у Европи. Тамо су професори били успешни научници. Али, Лазаревић ипак завршава студије права, пошто му стипендију одузимају због тадашњих политичких проблема. Идуће године опет добија стипендију за медицинске студије и одлази у Берлин. Прекида студије за време рата на две године. Одазива се мобилизацији и враћа се у своју земљу. Током рата помаже у лечењу рањених, за шта је и одликован. Студије медицине наставља у Берлину, где је 1879. године и дипломирао са највишим оценама. Потом се враћа у Београд и почиње да ради као лекар.
Љубавни живот
Лаза је имао многе безуспешне љубави које су га инспирисале на велики књижеви рад. Своју супругу среће сасвим случајно и што је најбизарније - жени је још случајније. Наиме, када се вратио са студија у Београд, почео је да ради као доктор. Сви су хтели да се друже са њим, јер је био млад и образован, перспективан човек. Тако га једном приликом на вечеру зове и син председника Владе, Коста Христић. На тој вечери је била и његова сестра Полексија. Вођен пријатним разговором, којом чашицом вишка - Лаза је пољубио Полескију, а њен брат Коста је то схватио као веридбу. И тако Лаза није имао куд него да ожени Полексију.
- То није брак из љубави, ни брак из рачуна - рекла је Лазина мајка која је била тужна због овог "љубавног" савеза.
Ипак, Лаза је са Полексијом добио четворо деце, од којих им је двоје преминуло. Кузман је умро када је имао годину дана, а Владан када је имао две године. Лаза није могао себи да опрости што није излечио синове, а сам је био угледан доктор.
Фото: Википедија
Смрт
Упркос свим светским лечилиштима и најбољим саветима и сопственом знању, Лаза Лазаревић умире у 40ој години од туберколозе плућа.
Његов шурак, Никола Христић је овако писао о последњим сатима његовог живота:
- Извукосмо Полу напоље и опет остасмо сами. Лаза је превртао очима, на лицу му се указаше јаки болови, он погледа јошт једном, сигурно разумеде у чему је ствар, насмеје се и умре. Заустависмо сказаљку на сахату — било је 8 3/4 сах. увече.
Дуго ломим главу што му је значио тај осмејак; да л' је то била вулгарна конвулсија бола, или се у томе осмејку изражавала радост што га остављају муке или радост човека што прелази у бољи свет, или презрење лекара, који као да хоће рећи: шта се ви ту заносите: данас ја, сутра ћете ви! А насмејао се тако како је он обично радио кад неко нешто рекне што је и смешно и глупо.
Осмејак на његовом лицу сигурно је хтео рећи: умирем спокојно; нисам никоме ништа дужан, а задужио сам све; нисам никога вређао, а увреде нисам враћао; радио сам да зарадим, али нисам глобио никога; сам сиромах, помагао сам сиротињи; рођен са незнатним именом, створио сам име којим ће се моје потомство и земљаци дичити.
- Напослетку, шта може човек више и очекивати!
БОНУС ВИДЕО:
