Foto: Shutterstock
Stručnjaci koji se bave sitraživanjem spavanja i snova još uvek nisu dokučili i dokazali pravi razlog nastanka snova. Sva saznanja do kojih je, po pitanju snova, čovečanstvo došlo, svode se na hipoteze. Da li su snovi samo deo procesa spavanja ili imaju i neku drugu namenu, odnosno svrhu?
Mogući razlozi za nastanak snova su:
- Snovi predstavljaju nesvesne želje i nepreživljene strasti.
- Snovi su tumačenje nasumičnih signala iz mozga i tela tokom spavanja.
- U snovima uređujemo i obrađujemo podatke dobijene tokom dana.
- Za neke nove dokaze u metodologiji istraživanja snova postoje još neka važna objašnjenja:
- Snovi se mogu posmatrati kao kognitivna simulacija realnog života.
- Snovi su značajna refleksija nesvesne mentalne aktivnosti.
- Snovi su jedinstveno stanje slučajnosti koje uključuje tri vremenske dimenzije: iskustvo sadašnjosti, obradu prošlih iskustava i pripremu za budućnost.
- Snovi nude obradu svih aktivnosti koje se dešavaju u budnom stanju. Ovaj proces pokreće potrebu za psihološkim balansom.
- Snovi mogu poslužiti kao samopomoć - oni mogu delovati na nas kao jedan od oblika psihoterapije.
Foto: Shutterstock
Noćne more
Noćne more su snovi koje izazivaju pmnogo uznemirujućih i negativnih osećanja tokom spavanja. Uzroci za pojavu noćne more mogu biti:
- stres
- strah
- emocionalni problemi
- bolsti
- zloupotreba lekova ili droga
Povremene noćne more nisu razlog za zabrinutost. Međutim, ako se dešava da uznemirujuće snove imate nekoliko puta nedeljno, obratite se specijalisti za poremećaje spavanja ili psihologu koji će vam pomoći da se košmara rešite fokusiranjem na sređivanje problema koji vas preopterećuju tokom dana.
Pročitajte još
Faze spavanja
Snovi igraju veoma važnu ulogu u spavanju. Postoji 5 faza u ciklusu spavanja:
1. faza; dremanje: plitko spavanje, prelazak iz budnog u stanje spavanja. Oči se polako kreću, a mišići su spori i opušteni. Tipični su neuobičajeni spazmi mišića i osećaj pada. Ova faza predstavlja 4-5% vašeg sna.
2. faza; blagi san: u ovoj fazi srčani ritam usporava, kretanje očiju se zaustavlja, moždani talasi usporavaju. Pojavljuju se povremeni, nagli pokreti očiju ispod kapaka. Ova faza predstavlja 45-55% vašeg sna.
3. faza; duboko spavanje: moždani talasi dodatno usporavaju. Ta faza predstavlja 4–6% vašeg sna.
4. faza; potpuno duboko spavanje: disanje se dodatno usporava, temperatura tela se smanjuje i dalje, u ovoj fazi oči se ne pomeraju, čak su i mišići neaktivni. Faze 3 i 4 zajedno čine dubok san. Ako se osoba probudi u fazi 4, može se na trenutak osetiti dezorijentisano i zbunjeno. Ova faza predstavlja 12-15% vašeg sna.
5. faza; spavanje REM: za ovu fazu spavanja, karakteristično je brže disanje i veća brzina srca. Oči se kreću brže, a moždani talasi su brži i neusaglašeni. Mišići su privremeno paralizovani. Ako se osoba probudi u fazi 5,obično navodi da su joj snovi prilično nelogični. Ova faza predstavlja 20-25% vašeg sna, i u njoj se javlja najveći broj snova.
Foto: Profimedia
Još neke opšte činjenice o snovima:
- Iako se mnogi ljudi čak ni ne sećaju svojih snova, poznato je da se sanja svakodnevno, između 3 i 6 puta u toku noći.
- Svaki san traje između 5 i 20 minuta.
- Približno 95% snova zaboravimo čim ustanemo iz kreveta.
- Snovi pomažu u učenju i razvijanju dugoročne memorije.
- U poređenju sa muškarcima, ženski snovi su više usredsređeni na porodicu i decu.
- Trajanje i kvalitet snova zavisi od faze u kojoj sanjate: u fazi brzog pokretanja očnih kapaka ili u fazi sporog pokretanja očnih kapaka.
- Čak 48% osobina ličnosti prepoznatljivo je na osnovu snova koje sanja.
- Sanjamo samo osobe koje poznajemo ili smo ih upoznali nekad u prošlosti.
- Osobe koje su slepe od rođenja, ne vide slike ali li su njihovi snovi izuzetno živi jer sadrže druge stimulacije.
- Na kvalitet sna i snova koje sanjamo utiče i alkohol.
