Vence su položili predstavnici Grada Loznice, Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ Loznica i Vojske Srbije – Garnizona Loznica, kasarne “Podnarednik Momčilo Gavrić“ , a prisutnima se ispred Grada obratio pomoćnik gradonačenika Milan Jugović.
- Mnogo je bilo iskušenja sa kojima se srpski narod suočavao u svojoj prošlosti, ali svakako jedno od najtežih, bila je nesreća koja je zadesila Srbiju te 1914. godine,kada je zloglasna crno-žuta monarhija, naoružana i zadojena patološkom mržnjom prema svemu što je srpsko, nasrnula na Srbiju. Teško su stradali ovi naši krajevi, teške zločine, nepojmljive zdravom razumu, počinili su prevashodno pripadnici 42. domobranske divizije, ubijajući sve što im se našli na putu. Mnoge porodice bile su zatrte, a mnogo deca ostala siročad. Naš Momčilo izgubio je jednu porodicu, ostao je bez oca, majke, tri sestre i četiri brata, ali stekao je drugu – postao je sin Drinske divizije, Šestog artiljerijskog puka majora Stevana Tucovića. Možda je Momčilo Gavrić bio najmlađi kaplar Velikog rata, po godinama osmogodišnji dečak, ali srcem veliki ratnik, vojnik čelične volje - rekao je Milan Jugović.
Foto: Vikipedija
Prema njegovim rečima, "Neka dela su besmrtna i ne postoji to vreme, niti takva ideologija, koja može da ih odvede u zaborav, niti da pomrači njihovu slavu."
Pročitajte još
- Upravo su takva dela najmlađeg kaplara Velikog rata. Loznica se svome Momčilu odužila podižući ovaj spomenik sa koga će večno gledati ja svojoj Trbušnici i Gučevu, dajući jednoj od ulica njegovom ime i konačno nazivajući kasarnu u Klupcima njegovim imenom. Grad će i ubuduće nastojati da svi velikani ovog kraja večno imaju mesto u svom gradu, od Ante Bogićevića pa do junaka iz poslednjih ratova, podržavaćemo i organizovati ovakve i slične manifestacije sa ciljem negovanja naše kulturne baštine, sa ciljem da ponavljanjem istine budemo brana reviziji istorije. Neka je večna slava Momčilu Gavriću, ali i svim neznanim junacima koji su svoje živote dali na braniku otadžbine, neka je večna slava svim nevinim stradalim žrtvama, čija je jedina krivica bila ta što su Srbi - zaključio je pomoćnik gradonačelnika Loznice.
U nastavku je Goran Vilić, istoričar i upravnik Muzeja Jadra u Centru za kulturu „Vuk Karadžić“ Loznica, održao istorijski čas, dok su članice etno grupe „Lozice“ pesmom upotpunile program.
na ovog hrabrog Lozničanina.
Foto: Vikipedija
Momčilo Gavrić je imao samo osam godina kada je počela ofanziva na Srbiju i kada su mu Nemci ubili oca, majku i sedmoro braće i sestara.
Najmlađi podnarednik svih savezničkih armija u Velikom ratu, nosilac Albanske spomenice i nekoliko plaketa za hrabrost, po oslobođenju zemlje navršava tek 12 godina. Siroče bez porodice i vojnih drugova, ranu mladost provešće u Engleskoj, a u rodnoj Srbiji preživeće još jedan veliki rat, nemački logor, komunističku tamnicu i streljački vod. Vek prepun ratova, opasnosti, promena državnih uređenja i društvenih vrednosti, ostaviće na ovom skromnom i povučenom čoveku najvažniji trag – trag čestitosti koji je uspeo da prenese i na svoje potomke.
Povodom 100 godina od Velikog rata, 2. novembra 2018. godine, u Parku breza postavljen je spomenik uznak sećanja
Prvog maja 1906. Gavrić je rođen u selu Trbušnica kod Loznice, bio je najmlađi kaplar na svetu, ranjen je u proboju Solunskog fronta, a imao je dvanaest godina kada ga je u čin podnarednika unapredio vojvoda Živojin Mišić.
U Englesku odlazi posle rata i tamo je završio gimnaziju. Vratio se u domovinu 1921. i živeo u Beogradu sve do 28. aprila 1993. kada je u 87. godini preminuo. U Loznici od 2018. ima spomenik, jedna ulica na Lagatoru zove se po njemu, a od januara 2020. Gavrićevo ime nosi garnizon u Klupcima.
BONUS VIDEO:
