KRALJ VOLEO DA VRDA Jurili Šabana mesec dana - on ih nasankao
30.12.2021.
13:45
USKORO će se navršiti dve godine otkako među nama nije pevač koji je nosio nezvaničnu titulu kralja narodne muzike. Ipak, Šaban Šaulić i dalje je prisutan, a njegove pesme žive i još dugo će se slušati.
O njegovom životu uglavnom se sve zna, međutim, ovoga puta donosimo jednu zanimljivu anegdotu iz Šabanovog života, ispričanu iz ugla novinara lista "Sabor". Šaulić je vodio vrlo aktivan i ispunjen život, o čemu svedoči i činjenica da novinari čitavih mesec dana nisu mogli da ga "ulove" radi intervjua. Kad već nisu mogli da ga nateraju da odvoji vreme za učešće u njihovoj rubrici - napisali su tekst o svojim mukama, koji prenosimo u celosti:
Pre gotovo mesec dana, odlučismo da gost u jednoj od naših rubrika bude Šaban Šaulić. Mislili smo, čovek je odgovora, profesionalac je, brzo i lako ćemo mi to s njim... Bio je četvrtak. Za divno čudo, nađosmo ga iz cuga.
- Nema problema, lako ćemo se dogovoriti. Samo, danas putujem, vraćam se u ponedeljak, pa da to ostavimo za sledeću nedelju - bio je ljubazan.
- Ali, nemojte da vas sledeće nedelje nema. Ako nas ostavite na cedilu... - bili smo oprezni, prisećajući se priča o tome kako Šaban voli da "vrda".
- Odakle vam takva ideja? Videćemo se!
Odahnusmo. Bio je ubedljiv. Mora da je te priče o "vrdanju" izmislio neki zlobnik! Dođe tako ponedeljak. Od kralja ni traga. Izređaše se i ostali dani. Kad god pozovemo, on ili spava, ili nije tu... Svi rokovi za aktuelni broj prođoše, ali, mislimo, stićiće rubrika sa Šabanom za onaj sledeći. Tako naiđe ponovo četvrtak. Posle nekoliko uzaludnih poziva, odazva se Šabanova ljubazna supruga Gordana.
- Upravo se spremamo za put. Idemo u Španiju, kod ćerke i zeta. Vratićemo se u ponedeljak, Šaban će nekoliko dana biti u Beogradu pa ćete ga sigurno naći.
Pozivamo se i na opasnog urednika. Učini nam se da nas je žena razumela, kao da zna kakvi su opasni urednici... Ali, ponovo se izređaše dani i ponovo je Šaban spavao ili nije bio tu. Od učestalog telefoniranja, dođosmo sami sebi. Prođoše tri nedelje. Kako da "ulovimo" kralja? Čujemo, iz Beča se vratio već nekoliko puta, od kada ga jurimo, ni u Španiji nije ostao... Kad, nađosmo ga jednog jutra, u cik zore, negde oko devet!
- Ova dva dana sam u gužvi, u četvrtak putujem na tezgu, pa kad se vratim... Zovite me u ponedeljak, da se dogovorimo za utorak.
- Da li je to sigurno?
- Zašto ne bi bilo? - pitanjem odgovara Šaban.
Šta ćemo, strpljenje nam je jača strana. A čovek je zvezda, može mu se... Konačno dođe ponedeljak. Ponovo pozvasmo kad vreme nije, negde oko devet. Za svaki slučaj, da ga bar uhvatimo na spavanju. Ali, čovek je bio vredniji od nas!
- Šaban je stigao, ali je otišao u Krčedin, na pecanje. Pozovite večeras posle osam - saopšti nam gospođa Gordana.
Znali smo da Šaban voli pecanje, između inostranih tezgi... Nazvasmo u rečeno nam vreme.
- Da li se Šaban vratio?
- Jeste, još sinoć - reče glas sa druge strane žice.
- Znamo da se sinoć vratio sa tezge, a da li se vratio večeras, sa pecanja?
- Kakvog pecanja?
- Pa, onog iz Krčedina...
- Nije on bio na pecanju. Zovite sutra!
Zvali smo. Pre podne je spavao. Zamoljeni smo, da pošto nam je hitno, pozovemo oko tri. I dalje je spavao. Sat kasnije, po ko zna koji put, nije bio tu. Najbolje bi bilo, rekoše nam da se javimo sutradan oko podne... A mi mislimo da je najbolje da ga više ne budimo!
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "Saboru" 23. juna 1997. godine. *
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".