"Hipertnjnziju belog mantila" ima 25% populacije

Dijagnoza hipertenzije belog mantila sa postavlja na osnovu 24-časovnog ambulatornog monitoringa krvnog pritiska (skraćeno AMP, engl. AMBP ili „holter pritiska“ što je nepravilan, ali često korišćen termin).

- Aparat je programiran da meri krvni pritisak na svakih 15 do 20 minuta danju i na pola sata noću. Nakon toga se izračunava srednja vrednost krvnog pritiska, prosek u toku dana i noći kao i dnevno-noćna razlika na osnovu čega se postavlja definitivna dijagnoza. Alternativa ovom merenju - predstavlja merenje pritiska kod kuće i poređenje sa vrednostima izmerenim u ordinaciji. Neophodno je da pacijenti budu obučeni za samomerenje ili to radi drugo obučeno lice.

Povišeni krvni pritisak ili hipertenzija definiše kao stanje u kome su obe ili jedna komponenta krvnog pritiska povišene iznad vrednosti koje su označene kao normalne. Pri tome su normalne vrednosti za sistolni krvni pritisak & 140 mmHg, a za dijastolni & 90 mmHg.

Pacijenti sa hipertenzijom belog mantila ne zahtevaju lečenje.

- Međutim, neophodno ih je pratiti, jer u nekom periodu života oni mogu da razviju i pravu hipertenziju koja će zahtevati lečenje.

Šta je "maskirana hipertenzija"?

Interesantno je da postoje i slučajevi kada se u ambulantnim uslovima mere normalne, a kod kuće bolesnici beleže povišene vrednosti krvnog pritiska. Ovaj fenomen koji je suprotan „hipertenziji belih matila“ je označen kao „maskirana hipertenzija“.

- Javlja se kod 10 do 40 % osoba koje imaju normalne vrednosti krvnog pritiska merenog na klasičan način i najčešće se dijagnostikuje 24-časovnim AMP monitoringom. Značaj ovog fenomena leži u činjenici da ovi pacijenti imaju povišen kardiovaskularni rizik.

Kardiolog otkriva kada je potrebno uraditi holter pritiska, a kada srca: Zlatni standard u dijagnostici srčanih oboljenja