Kako je Nikolaj PROCENJIVAO ljude samo na osnovu jednog pitanja

U hrišćanstvu se veruje da je samo Bog bezgrešan, apsolutno savršen i čist od svakog zla, dok su svi ljudi, bez obzira na svoje dobre namere i trud, podložni grehu. Greh, u hrišćanskom učenju, nije samo čin prekršaja božjih zapovesti, već i stanje duhovne udaljenosti od Boga, stanje nesavršenosti i nesklada sa Božijom voljom.

BloombergAdria.com

Ovaj koncept greha temelji se na biblijskim učenjima, gde se jasno ističe da je čovek stvoren sa slobodnom voljom, ali da je kroz pad prvih ljudi – Adama i Eve, greh ušao u ljudsku prirodu. Svaka osoba, prema ovom učenju, nosi u sebi tu prirodnu sklonost ka grehu, zbog čega je nužno tragati za pomirenjem sa Bogom.

U tom kontekstu, hrišćanska tradicija nudi sakramente ispovesti i pričešća kao ključne trenutke pomirenja grešnih ljudi sa Bogom. Ispovest, kao prvi korak, poziva vernika da se suoči sa svojim grehovima, prizna ih i zatraži Božije oproštenje. Ovaj čin nije samo ritual, već duboko duhovno iskustvo koje omogućava duhovnu čistotu i pomirenje sa Bogom. Kroz ispovest, vernik se otvara za milost Božiju, priznaje svoje greške i nastoji da se očisti od svesti o grehu, kako bi nastavio dalje na svom putu vere.

Nakon ispovesti, dolazi trenutak pričešća – najuzvišeniji sakrament u hrišćanskoj liturgiji, kroz koji vernik prima telo i krv Hristovu, što simbolizuje dublje duhovno povezivanje sa samim Kristom. Pričešće nije samo čin telesnog prihvatanja Hristove žrtve, već i duhovno osnaživanje, koje verniku omogućava da obnovi svoju veru, ojača duhovnu borbu protiv greha i živi u skladu sa Božijom voljom.

BloombergAdria.com

Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.

- Sećate se Vladike Nikolaja. Bilo neko veliko liturgijsko sabranje, nije taj narod mogao da se ispovedi. Pa je onda on proveravao onaj tonus pokajanja pred samo pričešće. I tako je pitao ljude kad priđu da li su grešni: "Jesi grešan brate, jesi grešna sestro!?" I tako je pravio te brze testove. I onda je došla neka beogradska gospođa. On je tada pitao: "Jesi grešna, sestro?", a ona mu odgovori da nije. Došla tu da se pohvali pred svetinjom da nije grešna, da nema problema sa grehom. I on joj kaže: "Samo prođi, ovo je samo za grešne. Dođi kad spoznaš sebe, ali, danas nemoj"! - rekao je otac Rafailo.

(Religija.rs)