NOĆ KAD JE GOREO BEOGRAD: NATO bombe padale oko porodilišta

Mete ovog napada bile su zgrade saveznog i republičkog MUP-a, koje se nalaze u gusto naseljenom centru grada.

Činjenica koja posebno ledi krv u žilama jeste i da se zgrada jednog od najvećih porodilišta u zemlji nalazi na samo 200 metara od zgrada koje su bile meta NATO bombardovanja. U noći 3. aprila 1999. godine stravične detonacije uznemirile su, verovatno zauvek, 70 beba i njihovih mama.

- Bile su tri jake detonacije, jako blizu! Prvo smo evakuisali bebe, kojih imamo oko 70, isto toliko i porođenih žena i onih koje su danas operisane.

Tako da smo evakuisali sve pacijente u sklonište, da budemo sigurni... - rekla je tada doktorka Miroslava Pervulov, dežurna doktorka u noći 3. aprila 1999. godine, javljala je tada RTV Politika. 

BloombergAdria.com

Za isti medij govorila je i Danijela Matijašević, žena koja se porodila svega sat vremena pre prvih eksplozija. 

BloombergAdria.com

- Prvo nisam mogla da verujem da se to dešava. Zahvaljujući ovim divnim ljudima (lekarima) i medicinskim sestrama sve je u najboljem redu - rekla je Danijela.

BloombergAdria.com

U neverici je bila i glavna sestra Gordana Tasić koja je istakla 

- Prvo ne mogu da verujem da se to dogodilo... da se gađaju zgrade toliko blizu naše klinike, našeg porodilišta... Samo smo se bojali za decu. Ako veruju u Boga - neka prestanu - rekla je Gordana. 

BloombergAdria.com

Podsetimo, NATO agresija na Saveznu Republiku Jugoslaviju trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine. To je bilo drugo važnije vojno uplitanje NATO posle bombardovanja Republike Srpske u operaciji Namerna sila 1995. i najveći vojni sukob na prostoru Srbije i Crne Gore od vremena Drugog svetskog rata.

Države članice NATO su probale da dobiju odobrenje od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za vojnu intervenciju, ali su se time usprotivile Kina i Rusija, koje su nagovestile da će staviti veto na takvu meru. Kao rezultat toga NATO je započeo akciju bez odobrenja UN, a kao razlog je naveo da je u pitanju humanitarna intervencija. 

Povelja UN zabranjuje upotrebu sile osim u slučaju odluke Saveta bezbednosti ili samoodbrane od napada u skladu sa Glavom VII pri čemu ni jedan ni drugi uslov nisu bili ispunjeni u ovom slučaju.

Neposredan povod za akciju bila su dešavanja u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše sporazum iz Rambujea.

BloombergAdria.com

NATO je 24. marta 1999. u 19.45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SR Jugoslaviji da bi se kasnije vazdušni udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Procene štete koju je imala SRJ kreću se od trideset do sto milijardi američkih dolara. Konačan broj izgubljenih života zvanično nije usaglašen. Nezvanično se procenjuje da je poginulo između 1200 i 4000 civila i da je ranjeno više od 12.000 lica. Tokom rata sa Kosova i Metohije je izbeglo više hiljada Albanaca. Napadi su prekinuti 10. juna posle potpisivanja vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu o povlačenju Vojske Jugoslovije i srpske policije sa Kosova i Metohije. Istog dana u Savetu bezbednosti je usvojena Rezolucija 1244 po kojoj SR Jugoslavija zadržava suverenitet nad Kosovom i Metohijom s tim da pokrajina postaje međunarodni protektorat pod upravom UNMIK-a i KFOR-a. Sa vojskom i policijom u centralnu Srbiju je izbeglo više od 200.000 kosmetskih Srba i drugog nealbanskog stanovništva. Računajući ovaj i protekle ratove tokom raspada Jugoslavije, Srbija je postala zemlja sa najvećim brojem izbeglica i interno raseljenih lica u Evropi.

Procene o gubicima NATO veoma variraju. Izvori iz alijanse, sa kojima se kasnije saglasila i jugoslovenska strana, zvanično navode da su tokom bombardovanja oborena svega dva NATO aviona (F-117 i F-16), 47 bespilotnih letelica, 45 krstarećih raketa i četiri velika projektila dok je veliki broj letelica oštećen ili se nakon dejstava srušio.

Nezvanične procene navode znatno veći broj (do oko sto letelica različitih tipova).