Preminuo papa Franja

Poglavar Rimokatoličke crkve, koji je bio biskup Rima i duhovni vođa više od milijardu vernika, postao je papa 2013. godine nakon što je njegov prethodnik, Benedikt XVI, podneo ostavku.

Poslednjih godina njegovog pontifikata obeležili su brojni boravci u bolnici i stalna zabrinutost za njegovo zdravlje.

Dana 14. februara, papa je primljen u bolnicu radi lečenja bronhitisa.

U danima koji su usledili, Vatikan je saopštio da je dijagnostikovana bilateralna upala pluća, a da je podvrgnut i transfuziji krvi nakon što su testovi pokazali nizak nivo trombocita, što je povezano sa anemijom.

BloombergAdria.com

Dana 22. februara, Vatikan je objavio da je papa u kritičnom stanju nakon „produžene respiratorne krize“ koja je zahtevala primenu velike količine kiseonika, a sutradan je saopšteno da se kod pape javila početna, blaga bubrežna insuficijencija.

Narednih dana, hiljade vernika okupilo se na Trgu Svetog Petra da se mole za njegov oporavak, dok su drugi odlazili do bolnice u Rimu u kojoj se nalazio da ostave cveće i poruke.

Ostao je u bolnici do kraja februara, a lekari su tada opisali njegovo stanje kao „kompleksno“.

Dana 6. marta, prvi put se oglasio od ulaska u bolnicu, putem audio poruke u kojoj je zahvalio svima koji su mu poželeli ozdravljenje i dodao: „Sa vama sam – odavde.“

U nedelju je pozdravio okupljene na Uskršnjoj nedeljnoj misi.

NJegov 38-dnevni boravak u bolnici završio se 23. marta, kada se pojavio u javnosti prvi put nakon pet nedelja, na balkonu bolnice Đemeli, nasmejan i pokazujući znak podrške okupljenima ispred.

Vratio se u Vatikan, napravivši iznenadnu pauzu u svojoj omiljenoj bazilici, pre nego što je započeo dvomesečni period odmora i oporavka po preporuci lekara.

Doktori su saopštili da će imati pristup dodatnom kiseoniku i 24-časovnoj medicinskoj nezi po potrebi – dodajući da je infekcija pluća uspešno lečena, ali da će papa još dugo uzimati lekove protiv gljivične infekcije u plućima i nastaviti respiratornu i fizikalnu terapiju.