"KADA PRODAŠ STAN, TADA ĆU DOĆI" Otac razočaran u decu

Deca ga nisu ni pozvala da pitaju kako je. Svako je otišao svojim putem. On je nastavio da radi, jer je jedino u poslu pronašao razonodu. Svi ostali dani koji su mu bili ispunjeni tugom. 

Umeo je da šeta ulicama Beograda. Tražio je samo reč i oči koje bi kada bi ih ugledao potvrdile da postoji. Nije podnosio samoću. Plašio se da umre sam, bez bližnjeg. Kad god bi osetio bol u glavi, odmah je uzimao tablete. Postao je emotivan, tuga ga je obuzimala. Duša mu je bila teška.

Često bi u svom stanu govorio sebi da voli svoju decu, ali nije imao hrabrosti da ih pozove i da kaže koliko ga čežnja za njima guši. 

NJegove naslednike je nažalost interesovao samo stan, on  ih nije zanimao. 

Kada ga je ćerka poslednji put posetila, napravila je skandal. Optužila ga je što još uvek živi sam u velikom stanu i tražila da ga proda, da kupi neki manji, a ostatak da da njoj. On je odbio, a ona je otišla bez ijedne reči. Na kraju je samo hladno odgovorila na pitanje kad će opet doći: "Na tvoju sahranu."

Te reči su mu zapalile srce. Nazvao je sina, ispričao mu šta se desilo i molio ga da dođe. Sin je odmah počeo da priča o prodaji stana. Pitao ga je zašto mu uopšte treba tako veliki stan i rekao da planira da kupi novi auto i da mu treba lova. Na izlasku otac ga je pitao kad će ga posetiti, a sin je odgovorio: "Kad budeš prodavao stan, tada ću doći."

Jednog dana je na pijaci sreo brata svoje pokojne žene. Prišao mu je, pozdravio ga i pitao ga kako je i što ga nekad ne nazove, svrati na čašicu rakije, kao u srećna vremena kad je Jelica bila živa. Šurak ga nestrpljivo pozdrvio i odmahnuo rukom, rekavši "nemam ti ja vremena za vas dokone". Jovica je skamenjeno još dugo gledao između tezgi, kao da će ovaj svaki čas iskočiti ispred njega i kao nekad šeretski, obesno viknuti, "samo te zafrkavam".

Kada se probudio naredno jutro, osećao je težinu u srcu i u glavi. Pomislio je da za njega više nema mesta na ovoj planeti. "Ja sam bivši čovek", izustio je tiho i izašao je iz stana. Postojala je neka nada, ali sivo i tmurno jutro bi je ugušilo. 

(Stori)