DANAS SLAVIMO SV. TEODOTA Izgovorite ovu besedu za spas duše

Ovaj Hristov mučenik bio je potajni hrišćanin. Bio je krčmar u Ankiri u vreme cara Dioklecijana. Pomagao je crkvu i sahranjivao tela svetih mučenika. Tako je sahranio i tela 7 devojaka koje su postradale za Hrista: Tekuse, Aleksandre, Klavdije, Faine, Efrasije, Matrone i Julije, koje su nakon mučenja udavljene u jezeru.

Sveta Tekusa javi se u snu Teodoru i reče mu da izvadi njihova tela i sahrani ih, što on, po mrkloj noći, sa jednim drugom, i učini. Ali taj drug ga prošpija sudiji, koji ga stavi na muke, zube mu polomi kamenjem, a telo pretvori u rane. Posečen je 303. godine. Telo mu je sahranio jedan sveštenik. Tu je kasnije podignut hram. Sveti Teodot Ankirski posečen je za Hrista na ovaj dan.

Beseda: o Ocu i Sinu

Ko vidi mene vidi onoga koji me posla (Jov. 12, 45)

Ko vidi svetlost, vidi i sunce s druge strane: zar može neko videti sunce ne videći svetlosti? Da nam sunce ne šalje svoju svetlost, niko od nas ne bi znao za sunce. Sve naše znanje o suncu mi smo dobili pomoću svetlosti koja je od sunca. Nikad niko nije video sunce pomoću neke drute svetlosti a ne one koja je od sunca.

Tako je i sa našim poznanjem Oca pomoću Sina. Ko ne zna za Sina, ne može znati za Oca. Ko pozna Sina, pozna i Oca. Ko vidi Sina, vidi i Oca. Bog se ne može poznati bez svetlosti Svoje, koja dođe među ljude. Svetlost Očeva jeste Sin. Ja sam videlo, rekao je Hristos. I videlo se svijetli u tami. Fizički svet bio bi sav tama da nije svetlosti od sunca. A duhovni i moralni svet, i sav život ljudski, bio bi tama, da nije svetlosti koja je od Oca. A ta svetlost jeste Hristos Gospod.

Vaistinu, braćo, nema prave svetlosti koja osvetljava biće Božje kao što je Hristos Gospod. Ko NJega vidi. vidi Boga. Ko NJega ne vidi, taj je u tami.
Gospode Sine Božji, pomozi uvek duhu našem da Tebe vidi, i kroz Tebe Oca Tvog nebssnog i Duha Svetoga utešitelja. Trojicu jednobitnu i nerazdelnu, kojoj neka je slava i hvala vavek. Amin.