SLAVI SE SVETI JUSTIN FILOSOF : Ovo je molitva za sreću

Sveti Justin Filozof (ili Justin Mučenik) (105 – 165) je ranohrišćanski filozof, teolog i mučenik. Bio je antički obrazovan, na sadržajima platonizma i stoicizma.

Rođen je oko 105. godine u Flavijevom Neapolju (Flavia Neapolis, ranije Sihem, danas Nablus), u Samari, Palestina. Justinov otac Priscus je imao latinsko ime, a deda Bahus grčko. Justin je kao mladić došao u Rim iz Male Azije da studira filozofiju i da spozna krajnju istinu.

U ranijoj fazi svog filozofskog istraživanja, Justin se bio „predao“ učitelju stoiku, u nadi da prevaziđe „obično“ ljudsko stanovište. Stoici su obećavali da čovek, ako proučava prirodu, može naučiti kako da svoj život, svaki događaj, prepreku ili okolnost, stavi u univerzalni kontekst, čime čoveku omogućava pristup u božansku sferu. Justin kaže da ga je obeshrabrilo što je njegov učitelj retko govorio o božanskoj sferi i sprečavao pitanja o tom predmetu. Zato je Justin prešao drugom učitelju, filozofu peripatetičaru. Posle nekoliko dana, kada je njegov učitelj zatražio platu za časove, Justin je, zgađen, prekinuo studije, zaključivši da „taj čovek uopšte nije filozof“. Ali, nije se predavao. Otišao je učitelju pitagorejcu, koji se ponudio da Justina nauči fizičkoj i mentalnoj disciplini koja će mu dušu uskladiti sa božanskom sferom. Kada je čuo da mora savladati astronomiju, matematiku i muziku pre nego što počne da „shvata šta čini život srećnim“, Justin je napustio i tog učitelja. Nakon silne potrage, Justin je najzad poverovao da je našao pravi put u učenju jednog sjajnog platoničara. Već je, kako kaže, učinio veliki korak ka prosvetljenju. Verovao je da će uskoro moći da uzdigne svoj duh i shvati božansko.

Nešto kasnije, šetajući poljem blizu mora, Justin je neočekivano naišao na starca koji je bio član dotične zajednice. Najpre je starac pitao Justina o njegovim studijama filozofije, ali umesto da bude zadivljen, kao što je Justin očekivao, starac mu je uputio izazov rekavši da mu filozofija nikad neće doneti prosvetljenje. Starac je tim pitanjem pogodio suštinu, jer Justin od filozofije nije tražio samo intelektualno razumevanje sveta. Razgovarajući sa starcem, Justin je uvideo da je naišao na proces čiju dubinu intelekt ne može shvatiti. Prema starčevim tvrdnjama, čovek mora primiti Božanski duh, silu daleko veću od naše razumske moći, silu koja „osvetljava duh“.

Stari hrišćanin je doveo u pitanje njegovu glavnu premisu – da ljudski duh može spoznati Boga sopstvenom snagom. Starac je izrazio Justinovu najveću bojazan: da on gubi vreme, da ljudski duh, bez obzira na obrazovanje i kapacitet, ne može dostići svoj cilj, ne može sam spoznati Boga.

Posle žučne rasprave sa starcem i velike unutrašnje borbe, Justin uviđa da su hrišćani pronašli pristup ogromnoj, Božanskoj sili, uvek prisutnoj sili koju su na zemlju doneli hrišćanski obredi kao što je, pre svega, krštenje. Pre nego što je otišao, starac je mladiću naložio:

„Da se moliš, iznad svega, da ti vratnice svetlosti budu otvorene; jer to učenje ne mogu svi shvatiti i razumeti, već samo čovek kome su Bog i njegov Hrist podarili mudrost.“

Justin nikada više nije video starca, ali je kasnije zapisao:

„Odmah se u mojoj duši upalio plamen, i obuze me ljubav prema prorocima i ljudima koji su prijatelji Hrista; i dok su mi njegove reči odzvanjale u glavi, uvideo sam da je jedino ta filozofija pouzdana i korisna.“

Tropar (glas 4):

Mučenici Tvoji Gospode, u stradanju svome su primili nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobediše, a razoriše i nemoćnu drskost demona: NJihovim molitvama spasi duše naše.