ĆIRILICA PISMO DRUGOG REDA U CRNOJ GORI

 Doduše, vidljiv je tu i tamo poneki sitan napredak kaom recimo,  u štampanju književnih dela na ćirilici.

Donošenjem Ustava 2007, godinu nakon majskog referenduma i obnove državne nezavisnosti,  novoformirani crnogorski promovisan je kao „službeni jezik“, a srpski (najbrojniji), bošnjački, hrvatski i albanski kao jezici u službenoj upotrebi. Svi javni natpisi, nazivi ustanova, institucija, škola, putokazi ispisani su latinicom. NJome su bili ispisani i svi državni obrasci, računi za struju, komunalije...

Srpski nacionalni savet je u proteklom vremenu, ukazivao na nepoštovanje i neusklađenost upotrebe oba pisma sa ustavnim normama.

Takav stav pokazao je na neposredan i jasan način povređivanje ustavne garancije ravnopravnosti ćiriličnog i latiničnog pisma sadržane u članu 13 Ustava Crne Gore. Upravo je na tome Zaštitnik ljudskih prava i sloboda prošle godine uputio preporuku svim držvnim institucijama da u skladu sa svojim nadležnostima normativno urede i konkretizuju garanciju o ravnopravnosti ćiriličnog i latiničnog pisma.

Predsednik Saveta dr Momčilo Vuksanović kaže za „Novosti“ da ćirilica ima posebnu vrednost za „narode koji žive u Crnoj Gori –Crnogorce, Srbe, Bošnjake i Muslimane“.

-Ćirilicom smo se upisali među civilizovane (slovesne) i istorijske narode kojom su ispisani svi naši kulturni tragovi. Ćirilicom je napisana najpoznatija naša knjiga Miroslavljevo jevanđelje, koju je Unesko uvrstio u ediciju Pamćenja sveta, kao jedno od 120 najvrednijih dobara koje je stvorila ljudska civilizacija, kao i Oktoih i druge knjige iz Crnojevića štamparije, čije štampanje  predstavlja najznačajnije datume kulturne istorije Crne Gore. Kako ne postoji nijedan razlog za potiskivanje i napuštanje ćirilice –ni istorijski, ni kulturni, ni estetski, ni lingvistički, ni verski, ni tehničko-tehnološki, i kako je ćirilica bila i ostala jedna od osnovnih odrednica našeg identiteta, njeno napuštanje značilo bi prekid sa našim kulturnim i duhovnim identitetom, odnosno odricanje od svog kulturnog nasleđa, upozorava Vuksanović.

Svojevremeno je u Crnoj Gori izbio veliki skandal kada su najboljim  školarcima uz diplomu „Luča“ deljeni NJegoševa dela „Luča mikrokozma“ i „Gorski vijenac“ napisani na latinici! Čak je i imitacija velikog pesnika bila na tom pismu! Sve ono što je stvarao i pisao na srpskom jeziku i ćirilici ovaj velikan (i ne samo on), u njegovoj Crnoj Gori bivša vlast pokušava da izbriše.

Pesnik Hadži Bogoljub Velimirović kaže za naš list da „ako ćirilično nemamo pismo, onda mi Srbi nijesmo ili nismo!“

-Najlepša i najbolja dela su nam napisana na ćirilici, zato je  nepravedno da je u „neprilici“. Nažalost u NJegoševoj Gori ćirilica se za  svoj opstanak grčevito bori! Za mene kao staropodgoričanina su Titograd i Podgorica  kao nasilna latinica i prirodna ćirilica. Trideset godina represalije i tortura (sa još nasleđenim decenijama) učinilo je svoje. Treba istrajavati na istini, istorijskom nasleđu, nikoga ne povređujući. Neka svak potraži istnu. Neka zaviri u NJegoša, poručuje Velimirović.

Potiskivanje srpskog jezika i ćirilice traje još od 1916.godine kada je 14 uglednih učitelja iz Bjelopavlića životima platilo odbranu srpskog jezika i ćirilice. Nakon uvođenja vojne uprave, okupator je početkom te godine posebne mere u Crnoj Gori uveo u školstvu. Naređeno je da se u škole, umesto ćirilice, uvede latinično pismo, kao i da se iz nastavnih programa izbace junačke i patriotske pesme i srpska istorija. Tome se odlučno, podnošenjem otkaza na službu suprostavila grupa učitelja iz Bjelopavlića, nakon čega su uhapšeni i poslati pred vojni sud. Ostavke koje su potpisali u Vojnoj komandi u Podgorici 19.oktobra 1916. obrazložili su rečima: „Ćirilica je srpska istorija –arterija, aorta srpskog nacionalizma, a mi smo spremni da budemo srpski učitelji i nećemo da budemo anacionalni. Da bismo ostali dosledni pozivu srpskog učitelja u Crnoj Gori, čast nam je izvestiti komandu da sa ovim podnosimo ostavku na svoju dosadašnju dužnost“.

Pre 21 godinu, 26 profesora iz Nikšića i jedan iz Herceg Novog protestvovali su zbog preimenovanja srpskog jezika u maternji. Platili su visoku cenu –ostali su bez posla.