KRALJICA - BEZ KRUNE: Kako je nastala titula PRVE DAME?

Mišel Obama bila je jedna od najvoljenijih prvih dama u istoriji Amerike, a Melanija Tramp nema takav status, ali je svakako vrlo popularna proteklih godina - makar više nego u prvom mandatu njenog muža.

Iako nisu same na tako važnim državnim funkcijama kao njihovi muževi, supruge predsednika često ih zasene političkim skupovima i dobiju više članaka nakon raznih samita i svečanih prijema.

BloombergAdria.com

Najčešće tema je njihov stil, ali uloga prve dame mnogo je više od toga – one predstavljaju ljudsko lice jedne administracije i često se bave humanitarnim radom, podizanjem svesti o važnim društvenim temama poput obrazovanja, zdravlja i ljudskih prava.

Tradicionalno su najpoznatije i najzapaženije prve dame Sjedinjenih Američkih Država, u kojima se prvi put i pojavio ovaj termin, ali malo je poznato zašto je došlo do njegovog nastanka i zašto danas Melaniju Tramp zovemo baš prvom damom.

Prva prva dama Amerike u istoriji bila je Marta Vašington, supruga DŽordža Vašingtona, ali je ona tako nazvana tek u dokumentima iz 1838, decenijama nakon njene smrti. Zapravo je prva žena koja je nazivana prvom damom za života, i to često, bilaHarijet Lejn, koja zapravo nije ni bila supruga američkog predsednika.

BloombergAdria.com

Harijet je, u stvari, sestričina DŽejmsa Bjukenana, 15. predsednika SAD, koji je bio na ovom položaju od 1857. do 1861. godine. Ona je ćerka njegove sestre DŽejn En Bjukenan Lejn i trgovca Eliota Lejna, a roditelje je izgubila vrlo rano. Majka joj je umrla kad je Harijet imala devet godina, a otac dve godine kasnije, pa je ona tražila da joj staratelj bude njen omiljeni ujak DŽejms.

Bjukenana, tada neoženjeni senator iz Pensilvanije, preuzeo je na sebe brigu o Harijet i njenoj sestri i pružio im odlično obrazovanje, u internatima u Čarls taunu, a potom i u DŽordžtaunu.

Kako je on napredovao u političkim krugovima, tako je uvodio u visoko društvo svoju omiljenu sestričinu, a Harijet mu se 1854. godine pridružila i u Londonu, gde je dobio funkciju u Sudu Svetog DŽejmsa. Tada ju je kraljica Viktorija zvala "draga gospođica Lejn" i ophodila se prema njoj kao prema suprugama ambasadora, a Harijet je imala mnogo poželjnih udvarača.

Prva prva dama Amerike

Važila je za ženu retke lepote, a u izvorima je upamćena kao devojka srednje visine i kose boje zlata, dok su joj oči navodno bile ljubičaste boje.

Kada je DŽejms Bjukenan postao predsednik Amerike, Bela kuća je dobila svoju prelepu "demokratsku kraljicu". Pošto se njen ujak u međuvremenu nije oženio, Harijet je preuzela na sebe zadatke koje su obično imale žene predsednika, ali je počela da radi i mnogo više.

BloombergAdria.com

Koristila je svoj položaj da promoviše pitanja koja su joj bila važna, radila je na poboljšanju životnih uslova američkih urođenika u rezervatima, a u Belu kuću je pozivala umetnike i muzičare. Na svečanim večerama koje je priređivala, vodila je računa o rasporedu sedenja kako bi po potrebi razdvajala političke protivnike.

Uticaj Harijet Lejn je bio ogroman: mnogi parovi su nazvali decu po njoj, žene su pravile frizure kakve je ona imala, a imitirao se i njen stil, posebno nakon što se osmelila da na inauguraciji spusti dekolte za čak šest centimetara, što je šokiralo Ameriku sredinom 19. veka. Po Harijet je nazvana predsednička jahta, kao i još nekoliko brodova, od kojih je jedan i danas u upotrebi.

Mandat njenog ujaka u Beloj kući trajao je četiri godine, nakon čega su se Harijet i on vratili u njegovu seosku kuću.

Život Harijet Lejn posle Bele kuće

Potom je došao trenutak da jedna od najpoželjnijih udavača tog vremena razmišlja o braku. Dok su još živeli u Londonu, mnogi su je prosili, a britanska kraljica Viktorija je navijala za njen brak sa serom Ficrojem Kelijem jer bi on zadržao mladu lepoticu u Engleskoj.

Harijet je, međutim, odbijala sve ponude, a udala se tek sa 36 godina, za to vreme vrlo kasno, za Henrija Eliota DŽonsona, bankara iz Baltimora, s kojim je dobila dvojicu sinova: DŽejmsa Bjukenana DŽonsona, koji je dobio ime po njenom ujaku, i Henrija Eliota DŽonsona, nazvanog po ocu.

BloombergAdria.com

Međutim, Harijetina porodična sreća nije trajala dugo. Za samo 18 godina, umrli su njen ujak, muž, i obojica sinova.

Prva žena koja je nazivana prvom damom preminula je 3. jula 1903. godine, a u testamentu je tražila da se od njenog novca izgradi škola na zemlji Nacionalne katedrale u Vašingtonu i da se nazove Zgrada Lejn-DŽonson. Ostatak novca bio je namenjen izdržavanju, školovanju i časovima za dečake koji su pevali u horu, prvenstveno onima koji su bili u horu Katedrale. Tako je nastala prestižna škola koja danas nosi naziv "Sent Olbans".

(Kurir)