SLAVIMO LETNJEG SVETOG STEFANA: Danas se treba čuvati vetra

Od davnina, srpski narod sa posebnom pažnjom i poštovanjem obeležava dane posvećene svetiteljima. Ovi dani nisu samo crkveni praznici, već i važni datumi u narodnom kalendaru, povezani sa verovanjima, običajima i prirodnim pojavama. Vernici i danas rado čuvaju i prenose priče svojih predaka, poštujući mudrost naroda i svetaca koji su svojim životima ostavili dubok trag.

Letnji Sveti Stefan - vetar koji može doneti i blagoslov i nevolju

Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Prenos moštiju Svetog arhiđakona Stefana, u narodu poznatijeg kao Sveti Stevan Letnji ili Stevan Vetroviti. Za razliku od zimskog praznika posvećenog ovom svetitelju, koji se slavi 9. januara, letnji dan ima poseban značaj, naročito među onima koji žive u skladu s prirodom.

U narodnom predanju, Sveti Stefan Letnji poštuje se kao zaštitnik od vetrova. Veruje se da vetar koji dune na ovaj dan može doneti nesreću, oduvati seno, slamu, pa čak i izazvati bolesti. Zato se na ovaj dan vetar izbegava i ne gleda u pravcu odakle duva, a mnogi izbegavaju radove na poljima i u štalama.

Primorci ga slave kao zaštitnika moreplovaca

Za stanovnike primorskih krajeva, ovaj dan ima dodatnu simboliku – oni Svetog Stefana Vetrovitog smatraju mornarskom slavom. Veruje se da upravo on "puni jedra" vetrom i pomaže pomorcima da bezbedno stignu do obale. Zato ga posebno poštuju ribari i moreplovci, koji mu pale sveće i mole za mirno more i siguran povratak kući.

Svetac koji je govorio istinu, bez straha

Prema biblijskom predanju, Sveti arhiđakon Stefan bio je prvi mučenik hrišćanske crkve – prvomučenik. Svojim rečima, delima i nepokolebljivom verom, otvoreno je govorio istinu narodu i branio Hristovo učenje. Upravo zbog toga bio je osuđen i kamenovan. Imao je svega tridesetak godina kada je postradao, a njegove poslednje reči bile su:

Kroz vekove, njegova žrtva ostala je simbol vere, hrabrosti i istine. Vernici veruju da je Gospod ukrasio njegovu dušu slavom, jer je prvi položio život za ime Hristovo.

Nakon njegove mučeničke smrti, telo Svetog Stefana preneto je iz Jerusalima u Carigrad, što je događaj koji sutra i obeležavamo. Taj čin se doživljava kao duhovna pobeda – dokaz da svetac ne prestaje da deluje čak ni nakon smrti.

U njegovu čast, u srpskim krajevima podignuto je preko 40 hramova, a njegov kult duboko je ukorenjen u narodnu svest.

Narodna verovanja i danas žive

Na dan Svetog Stefana Letnjeg, mnoge porodice se pridržavaju običaja koji se prenose s kolena na koleno. U nekim krajevima se ne iznosi ništa iz kuće, ne premešta seno ni slama, a deca se uče da poštuju vetar kao silu koju ne treba izazivati. Mnogi veruju da, ukoliko se ovaj dan obeleži s poštovanjem, Stevan Vetroviti će čuvati kuću i imanje tokom cele godine.

Molitva Svetom Stefanu Prvomučeniku

O, Sveti Velikomučeniče Hristov Stefane, koji si Boga proslavio svojim stradalnim moštima, ne zaboravi nas, koji kroz mnoge nevolje i iskušenja prolazimo, već se moli Mnogomilostivom Bogu da podari mir svetu, da udalji neprijatelja koji je ustao zbog Božijeg gneva, grehova naših radi.

Moli se, ugodniče Božiji, sa istim usrđem sa kojim si se molio za svoje ubice, da se od nas udalji gnev bezbožnika, i da Gospod odbrani nas, svoj novoizabrani narod, kako bismo tvojim molitvama bili spašeni i da bismo mogli hvaliti neizrecivu milost Božiju, i tebe veličali u vekove vekova. Amin.

Kako kaže biblijsko svedočanstvo, Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa, pomagao ljudima i sva njegova dobra dela pominju se u Svetom pismu Novog zaveta. U toj prvoj godini po stradanju i Vaznesenju Hristovom, Sveti Stefan je snagom svoje vere, svojih reči i dela podsećao na reči zakona i proroka Starog zaveta i dokazivao Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su oni zaista ubili Mesiju, očekivanog toliko vekova.