OMIKRON PROMENIO KOVID: Da li će korona biti sezonski grip?

Ono što uviđamo jeste da omikron daje potpuno drugačiju prirodu bolesti kovida 19, odnosno virus ne udara tako snažno na pluća kao što su to činili prethodni sojevi.

Ovo u intervjuu za "Blic" kaže prof. dr Radmilo Janković, anesteziolog, zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra Niš i direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju UKC Niš. Kako ističe, sasvim je jasno da je trenutna epidemiološka situacija jako nepovoljna kada posmatramo samo prisustvo patogena u cirkulaciji u našoj zemlji i mogućnost da on zarazi veliki broj ljudi. No, s druge strane, novi soj omikron je potpuno promenio koronu kao bolest.

- Da je ovakav masovni broj zaraženih izazvao delta soj, naša, ali i sve države u svetu bi imale potpuni zdravstveni kolaps. Delta soj je bio najpatogeniji i izazivao je najteže kliničke slike, a uz to je bio i mnogo virulentniji od izvornog vuhanskog i kasnijeg alfa soja. Kada je reč o omikron soju, nalazi pacijenata ukazuju na potpuno drugačiju prirodu bolesti kovida 19. U razgovoru sa kolegama anesteziolozima, infektolozima i pulmolozima takođe sam u prilici da čujem da je omikron dao potpuno novu bolest. Za razliku od ranijih slučajeva kada je kovid u ranim fazama bolesti davao mnogo jaču simptomatologiju, invanzivnost virusa je sada uglavnom usmerena ka gornjim respiratornim putevima, ka nosu, nosnim šupljinama, ždrelu, sinusima i deluje da se virus uglavnom zadržava tamo - priča prof. dr Janković.

Kako dodaje, snimci pluća pacijenata obolelih od omikron soja ukazuju da virus ne udara tako snažno na pluća kao što su to činili prethodni sojevi, te da nema jakog zapaljenskog odgovora kao što je bio slučaj kod delta soja. Međutim...

- Definitivno smo utvrdili, i mi lekari i oni koji se bave naukom, da je kovid 19 sistemska bolest. Gotovo kompletna geneza kovida je razotkrivena, a ono što je najveći problem jeste imunomodulatorni efekat na trombogenezu, odnosno pojačana sklonost ka stvaranju ugrušaka. Poređenja radi, čvrstina tog ugruška je mnogo jača nego kod osoba koje su, recimo, obolele od sepse ili koje su zdrave u odnosu na one koji su obolele od kovida. Taj ugrušak se jako teško prirodnim putem rastvara i sve to dovodi do sklonosti ka trombozama koje su bile glavni uzrok smrtnih ishoda i teških formi bolesti. Trenutno se stiče utisak da se svi ti kompleksni patološki mehanizmi koji su dovodili do teških formi bolesti, makar trenutno ne vide kod omikron soja. Ukoliko se oni ne budu javljali naknadno i ukoliko narednih dana i nedelja nemamo taj trombogeni efekat kod pacijenata obolelih od omikrona, onda možemo da govorimo o tome da je omikron doveo do potpuno nove forme kovida i da ovo više nije ista bolest - kaže prof. dr Janković.

Ipak, omikron je krivac za rekordan broj zaraženih i kod nas i u svetu. Nedavno ste istakli da će u Srbiji biti između 10.000 i 20.000 dnevno obolelih, pa čak i 30.000. Cifru od 10.000 smo premašali, kako sada ocenjujete epidemiološku situaciju?

- Ne postoji nikakva šansa niti je istorija medicine zabeležila da su se epidemije tako razvijale da ćemo sutra imati neki nagli pad. To se neće desiti. Idemo ka vrhu epidemiološke krivulje, a na kolikom broju ćemo se zaustaviti – zaista ne mogu da pretpostavim, ali sa sigurnošću govorim da je taj broj koji dnevno čujemo potcenjen. Iz više razloga. Najpre, simptomi izazvani omikronom su mnogo blaži i uglavnom obolevaju mlađi ljudi. Mladi nisu skloni disciplini i pre svega ovoga nisu preterano verovali u koronu, te shodno tome ogroman broj njih se neće javiti u kovid ambulante. Zbog toga je realan broj obolelih potcenjen minimum za dva do dva i po puta, tako da mi realno imamo te brojke koje sam napomenuo da će se desiti.

Smatram da ćemo ići i ka još većim brojevima, to je neminovnost jer se virus jako brzo širi. Mislim da su naši kapaciteti testiranja skoro na maksimumu. Realne brojke, sem toga što deluju frapantno, nisu nešto što bi trebalo posebno da nas zabrine jer je identična situacija u celoj Evropi. Ovo je jedan plimni talas zaražavanja. Ali za kompletnu situaciju nije bitan samo broj zaraženih već i opterećenje zdravstvenog sistema, broj hospitalizovanih i težina kliničke slike.

Da li smo na neki način mogli da sprečimo ovako veliki broj zaraženih?

- Iskreno, mislim da ne, bez obzira na to što svakako nisam neko ko podržava nepridržavanje makar i onih minimalnih protivepidemijskih mera. Realni pokazatelji iz zapadne Evrope nam govore da oni i pored strogih mera zaključavanja i sprečavanja socijalnih kontakata sada takođe imaju veliki broj zaraženih. Jednostavno, ovo doba godine je sezona boravka u zatvorenim prostorima gde su ljudi u jako bliskom kontaktu i gotovo je nemoguće zaustaviti širenje ovako virulentnog soja. Jedinu stvar koju bih mogao da nazovem slabom karikom jeste da se moglo pretpostaviti nekoliko dana pre Nove godine da imamo prilično zastupljen omikron soj i da je realno bilo pretpostaviti da će se ovo desiti. Možda bi kod nas brojke bile manje, ali ne drastično manje, da smo imali striktnije pridržavanje mera. Nošenje maski je, nažalost, jedina protivepidemijska mera koja će sprečiti još masovnije zaražavanje.

Ima li poente razmišljati o novim merama, i da li biste i koje mere vi uveli?

- Trenutna situacija je takva da čitav svet gotovo dve godine živi sa virusom i sve države pokušavaju da nađu neki način kohabitacije sa virusom, ili da održe svoju ekonomsku snagu ili da održe makar privid normalnog socijalnog života. Tu dolazimo na priču o merama. Teorijski, najadekvatnija mera za sprečavanje širenja ovakvog virusa jeste apsolutno zaključavanje i na taj način virus verovatno ne bi nalazio nove domaćine. Da li je to moguće? Pokazalo se da i države koje su dugo vodile politiku striktnog zaključavanja, kao i one koje su imale liberalniji stav, trenutno se suočavaju sa istim problemom. Mere svakako mogu da daju efekat i svakako će zaravniti izgled krivulje koja u ovom trenutku svuda "ide u nebesa", ali da li je to realno moguće – nisam siguran. Vidimo da se čak i druge države koje imaju mnogo, mnogo veći broj zaraženih, uglavnom zapadnoevropske zemlje, ne odlučuju na takav korak, jer verovatno smatraju da je nemoguće zaustaviti širenje virusa.

Jesu li vakcine dovoljno efikasne da spreče zaražavanje kod omikrona? I u čemu je sada razlika između vakcinisanih, nevakcinisanih i onih koju su već preležali koronu u pogledu zaražavanja?

- Kod ovog novog talasa je frustrirajuće to da je omikron u potpunosti zaobišao imunitet stečen i vakcinacijom i imunitet stečen preležanom bolesti. Poznajem na stotine ljudi koji su se zarazili, a uredno su vakcinisani čak sa sve tri doze, kao i primere ljudi koji su i vakcinisani i preležali su bolest i one koji su po treći put inficirani različitim sojevima virusa. Ono što se definitivno može videti jeste da ljudi koji su uredno vakcinisani gotovo da nemaju nikakvu značajniju simptomatologiju bolesti niti komplikacije. Svakako je očekivano da će nevakcinisani imati mnogo težu kliničku sliku, a da li će biti fatalna i dovoditi do smrti kod omikrona - to je trenutno nemoguće utvrditi. Pojedini preliminarni podaci, konkretno studija iz Južne Karoline koja još nije prošla recenziju, govore da je smrtnost od omikrona jako mala i da se odnosi i na vakcinisane i nevakcinisane. Mislim da su vakcine odradile veliki posao svuda u svetu što se tiče delta soja, naročito su bile efikasne vrste vakcina poput RNA, vektorskih vakcina, dok su nešto manje uspešnije bile atenuisane vakcine kao što je kineska, ali svakako su spasle veliki broj života.

Hoće li nam biti potrebna četvrta doza vakcine?

- Sve vakcine koje su trenutno u distribuciji u svetu su pravljene u odnosno na izvorni, vuhanski soj. Budući da je u međuvremenu virus bio napadnut od strane vakcina, tražio je prirodne puteve da mutacijama izmeni svoju strukturu kako bi mogao da zaobiđe imunitet. Sada je već jasno da je omikron razvio efikasnost da može da zaobiđe imunitet vezan makar za zaražavanje. Nisam skeptik oko vakcinacije, ali sam skeptik da u ovom pravcu u kojem idemo četvrta doza izvornih vakcina neće biti efikasna protiv sojeva koji su trenunto dominantni. Sada se javlja situacija kao i sa klasičnim virusom nazeba i sa virusom gripa, koji svake godine menjaju strukturu i svi respiratorni virusi su podložni mutacijama. To je vrsta prirodne evolucije gde virusi teže da dostignu kohabitaciju sa domaćinima kako bi mogli neometeno dalje da žive a kako ne bi ugrožavali svog prirodnog domaćina. Dokle god planeta ne bude uniformno vakcinisana, postoji mogućnost da se razvije nova forma virusa koja će zaobilaziti imunitet stečen i vakcinacijom i preležanom bolesti.

Podržavam ideju da čitava farmaceutska industrija i svi oni koji su zainteresovani utiču na to da se stvori vakcina koja će praktično u sebi imati preslikane sve dosadašnje varijante ovog virusa. I ono što je najbitnije, da se ravnomerna distribucija vakcina učini što je pre moguće, i da se na taj način brzom imunizacijom i efikasnim vakcinama postigne imunitet koji će dovesti do prirodne ravnoteže između virusa i čoveka.

Nedavno ste izjavili da je ovako masovno zaražavanje možda poslednji čin pandemije, a isti stav provejava i u svetskim medicinskim krugovima. Kako to objašnjavate, da li je kolektivni imunitet stečen prirodnim putem jedini izlaz iz pandemije?

- Konačni kraj svega ovoga jeste – priroda sve udesi sama, odnosno virus neće biti toliko neprijateljski nastrojen prema svom domaćinu tako da domaćin neće da učini sve da se njega otarasi. Prirodan put je da bolest ima endemski karakter, da se javlja sezonski i da neće izazivati teže kliničke slike, te da će naći svoj prirodni put da poput ranijih vrsta korona virusa obitava u prirodi ne ugrožavajući svoje domaćine. Teoretski, kada bi se za par dana cela planeta zarazila omikron sojem i kada bi svi ozdravili i prestali da izlučuju virus - virus bi nestao. To se naravno neće dogoditi, niti će virus sam sebe uništiti niti prirodna evolucija ide tim putem. Svakako, ovo predstavlja jedan od poslednjih činova pandemije. Ukoliko ovaj sada pik bude trajao kraće, to može da ukazuje da će doći do određenog smirivanja.

Kakva je budućnost virusa korona? Verujete li da će postati endemičan na celoj planeti i da će se javljati sezonski poput gripa?

- Da.

Ne očekujem novi talas

Kako vidite dalji tok epidemije u Srbiji, recimo u narednih mesec dana i kada verujete da bismo mogli da očekujemo smiraj?

- Mislim da će ovaj talas svakako ići uzlaznom putanjom narednih mesec do mesec i po dana. Za razliku od prethodnih talasa, verujem da će ovaj talas nakon narednih mesec dana doživeti relativno brzo smirivanje i da će negde već početkom marta situacija biti mnogo bolja, i verovatno sredinom i krajem marta potpuni kraj ovog talasa. Za mene bi bilo iznenađenje da nas udari neki novi talas, i mislim da ćemo kao i prošle godine imati prilično miran period tokom kasnog proleća i čitavog leta. Treba videti kako će se tada virus ponašati na južnoj hemisferi gde će biti zimsko doba. Svakako, nakon ovako burnog januara i verovatno februara u narednom bliskom periodu očekujem smirivanje tokom prolećnih meseci.

(Blic)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".