Bacate lekove kojima je istekao rok trajanja? Pravite GREŠKU

Građani se sami snalaze i najčešće ih čuvaju u kućnim apotekama, ali osim na rok trajanja pažnju treba obratiti i na način skladištenja. To zavisi sve od vrste leka. Postoje lekovi koji se čuvaju na klasičan način, zatvoreni u kutiji, zaštićeni od svetlosti. Opet postoje i neki lekovi koji moraju strogo da budu zaštićeni od svetlosti, ali svakako takvi lekovi dolaze u tamnim bočicama, najčešće staklenim.

I imamo lekove koji se posebno čuvaju, na primer u frižideru, to su insulini, to je ozempik, neke kapi za oči, neki supozitorije, vagitorije, prosto neke stvari koje ne trpe temperaturu veću od 5-6 stepeni. Procene govore da samo u domaćinstvima u Beogradu ima najmanje 70 tona lekova sa isteklim rokom, kaže farmaceut Uroš Maričić.

BloombergAdria.com

Kada se oni zadrže u fiokama, postaju farmaceutski otpad i neophodno je da se zbrinu na propisan način. Pre svega treba da vodimo računa kada je taj rok trajanja koji je naznačen na kutiji. Naravno, neće svi lekovi dočekati taj rok trajanja, neke moramo da popijemo u roku od 5 do 7 dana. https://www.youtube.com/watch?v=srkPIrUvjts

Ali neka hronična terapija koju uzimamo recimo na mesečnom nivou, moramo da povedemo računa da li smo dobili kutiju leka kojoj rok ističe za 3 meseca, 4 meseca, godinu dana. I prosto kada leku istekne rok trajanja, treba da ga na adekvatan način odložimo, odnesemo u apoteku koja prikuplja farmaceutski otpad.

Opet ne prikuplja svaka apoteka farmaceutski otpad, to moramo da se raspitamo, ali ono što nikako ne smemo da radimo jeste da takve lekove pijemo zato što su prosto nebezbedni. NJima kada istekne rok trajanja, počinju da se raspadaju aktivne supstance, pomoćne supstance, možda nastane neki toksični produkt i prosto ni u kom slučaju ne bismo trebali da pijemo lek koji je istekao u rok trajanja, kaže Maričić.

"Ako se lekovi samo bace, opasne supstance ulaze u zemljište i vodotokove"

Ako se lekovi bace, opasne supstance ulaze u zemljište i vodotokove. Na taj način zagađuju životnu sredinu, a ukoliko se spaljuju bez kontrole, oslobađaju i štetne materije. Ti razgradni produkti kako mogu loše da utiču na nas, tako utiču loše i na životnu sredinu, a opet nam se kroz neke te ekosisteme mogu i vratiti nazad. Svakako zagađujemo i zemljište, i vodu, i vazduh, a opet nekako to uvek uđe u neki drugi živi organizam, ti raspadni produkti, i prosto nije zdravo i nije ekološki.

Rešenje postoji. Zakon jasno predviđa da građani lekove predaju u apoteku koja ih potom prosleđuje ovlašćenim firmama za zbrinjavanje. Lekove koje prikupimo u apotekama skladištimo na jedno mesto i postoje dani kada se farmaceutski otpad preuzima od strane tih nekih kompanija i dobavljača i oni posle taj otpad voze na uništavanje u fabrike.

BloombergAdria.com

Lekovi se uništavaju na visokim temperaturama i mislim da je ta fabrika trenutno u Austriji. Stručnjaci savetuju da lekove ne bacamo, već da redovno proveravamo njihov rok i po isteku ih predamo u apoteku.|

Lekovi često završavaju u kontejnerima i kanalizaciji, a procene govore da samo u domaćinstvima Beograda ima oko 70 tona ovog opasnog otpada. Stručnjaci upozoravaju da lekove ne treba bacati, već ih po isteku roka predati apoteci – jer u suprotnom završavaju tamo gde im nije mesto, u sredini u kojoj svi živimo.

(RTV Mag)