"NIJE IMAO NIKAKAV MALIGNITET": Supruga o Brankovoj smrti

Branko je ostao zapamćem po ulozi čuvenog Listera u seriji "Porodično blago", "Grlom u jagode", "Stižu dolari" i mnogim drugim. Glumac je sa suprugom Vesnom proveo više od 50 godina zajedničkog života. Pre nekoliko dana, supruga je obeležila dan kad je rođen i o tome iskreno govorila za "Blic" , a oči su joj bile pune suza.

- Nisam osoba od groblja, ne idem tamo, ali naravno tog dana sam otišla. Cveće koje sam mu kupila za grob je bilo plameno cveće, na veselje - rekla je Vesna sa očima punim suza. Mi imamo sina i ćerku, imam i unučiće, ali kao da ih nemam, previše su daleko, a ovi ovde beogradski me ne koriste onoliko koliko bih ja mogla da im pružim i koristim, jer deca tvrde da sam ja previše stroga i bilo mi je potrebno da imam decu koju ću da mazim i pazim.

- Supruga glumca je i lepo i ružno, zato što je taj glumac posvećen svom poslu. Moj muž je imao na prvom mestu Jugoslovensko dramsko pozorište koje je gorelo, pa se gradilo, pa su sledeća dva, tri mesta bila ispunjena drugim stvarima, pa tek onda porodica i deca. Decom sam se ja bavila, ona su doktori nauka. Nije mi to smetalo, ali mi sada, kada njega tri godine nema užasno smeta, što ja dalje nisam naučila da živim bez njega. Sada, tri godine kasnije mi je mnogo teže, nego u prvih godinu dana kada mi je bilo sve sveže. Sad znam da je amputirano pola mene. Nedostaje mi u svim trenucima. Voleli smo da primamo goste, bili smo gostprimivi, da idemo po kafanama, da putujemo zajedno. Decom se nismo bavili, on je išao na roditeljske sastanke, a pošto su deca išla u istu školu gde je i on išao, smatrala sam da bi on trebalo njima da se pozabavi. Jednom je bio na roditeljskom i rekao: “Sada sam bio i više nikad”, a onda sam ja rekla: “E, ja nikada”. Nismo išli ni on ni ja, a deca su se dobro iškolovala.

Bez obzira na to što je bio posvećen glumi, nikada se nije libio kućnih poslova: 

- Bila je podela poslova kod nas. Subota je bila njegov dan, obožavao je Kalenić pijacu, i tamo je ima čoveka za kobasicu, ženu za jaja, sir. Bio je dosta renesansna ličnost. Mešala sam mu se u posao, davala sugestije. Bila sam njegov veliki kritičar. On je zapravo umro radeći paralelno dve uloge, od koji je jedna bila glavna. On je govorio: “Ne, ja nemam snage za ovo, ne mogu ja to, a ja sam mu rekla: “Jesi li ti normalan, prvi put u životu imaš glavnu ulogu. Nisi igrao ni Hamleta, kralja Lira, ova uloga pisana je za tebe” - govorila je Vesna, prisećajući se kobnog trenutka kada je Branku pozlilo:

- On je došao kući sa te probe, pozlilo mu je, u 11 sati je prevezen u Hitnu pomoć, odakle više nije izašao. Moji bivši studenti su apsolutno sve ulagali da ga održe u životu i izleče. Umro je od sepse, 36 dana kasnije. Imao je on raznorazne operacije, a iz svih tih operacija je izlazio kao pobednik, ali iz ove nije. Svaki dan sam išla kod njega, svi su mi otvarali vrata. Poslednji put kad sam ga videla, on se topio preda mnom. Nije imao nikakav malignitet, ali kao da ju je imao, tako je sve izgledao. Uzela sam njegovu ruku da poljubim, a on se trgao i rekao: "Ja tebi treba da poljubim ruku". To su bile poslednje dve rečenice koje smo razmenili.