POZIV NA OČUVANJE SPOKOJA: Metafora u slikama Peđe Miloševića

Predrag je usavršio akvarel tehniku, kroz nju govori o miru i povezanosti među ljudima, ali ako bismo bolje pogledali nazive i slike, videli bismo da je reč i o izgubljenim nadanjima i snovima koje gradimo u mladosti. A preplitanje figuracije i arhitektonskih elemenata, realnosti i imaginacije govore o postojanosti života, očekivanom, prolaznom,  postojećem i duhovnom.

U "Kulturnom korenu", Predrag je otkrio detalje o svom stvaralaštvu. 

BloombergAdria.com

Akvareli su Vaš lični pečat? Koliko je potrebno vremena da umetnik postane prepoznatljiv?

- Akvarel važi za tehniku koja primarno izražava neposredna i emotivna stanja. U osnovi jednostavna, pigment, vezivo i voda, ali izvođački veoma komplikovana. Traži dobro poznavanje crteža, kao i elementarni kvalitet materijala, da bi senzualnost i lični izraz komunicirali sa posmatračem. Što sam u slikanju nepretenciozniji i ličniji to više budi pažnju posmatrača.

Tu je negde i odgovor na pitanje prepoznatljivosti. Znanje i mudrost publiku u umetnosti ne interesuje, već emotivni naboj čistog bića koji mu otvara kanale komunikacije, nove sinapse i nove uvide. Prisutnost umetnika u nekom vremenu rukovodi i stepen provokacije njegovog dela. U eri buke i besa lično sam se opredelio za šaputanje, a to u današnjem vremenu izgleda budi pažnju.

BloombergAdria.com

Da li su talentovani slikari u senci svakidašnjice, tehnologije?

- Bežični prenos informacija velikom brzinom nameće nam i potrebu za potrošnjom kojaj je uvek bila pokretač civilizacijskog napretka. Na nama umetnicima je da osporavamo takav razvoj bez ljudskosti. Postoje pojedinci izoštrenijeg uma i zapažanja koji prepoznaju potrebu za umetnošću i kojima su umetnička dela vidljiva.

Zbog čega ste se opredelili za žensku figuru i mitološke figure u napuštenim prostorima?

- Poetske slike su se u mom slikarstvu postepeno razvijale. Bilo je i uticaja sredine i kulture kojoj pripadam, ali i dosta ličnog. Ženski lik je i fizički i metafizički reprezent ljudske vrste, sa mnogo većom poetskom sadržajnošću od muškog lika. Možda arhitektura na mojim slikama predstavlja prisustvo čoveka graditelja, ... muško biće!

BloombergAdria.com

Da li nam su društvu slomljena krila ili se mladi ljudi moraju boriti da iz izrastu?

- Mladi su uvek bili stvaraoci ideja i nosioci razvoja društva, ali veština nametanja i ostvarivanja ideja se stiče vremenom. U opštoj ljudskoj različitosti ponekad nam se čini nemogućim da neka ideja zaživi.

U Vašim delima, sve je metafora - da li pre slikanja smislite naziv kompozicije ili po završetku? Šta želite reći svojim delima- prolaznost i raskoš se prikazali kao aristrokratkinju, a šta bi onda bila uspavanost koju prikazujete?

- Proces stvaranja slike je potpuno metafizički. Faktografja slike gradi tu metafiziku do kristalnijih ideja kojih u početku nisam potpuno svestan. To naslućivanje me podstiče da nađem najbolji izraz. Uvek ima prepravke, brisanja, pa i ljutnje na samog sebe. Taj prepravak je i znak kretanja u dobrom pravcu. Nečega se moram odreći u korist jasnog i čitljivog izraza. Od flamanskih majstora sam naučio da sve što je na slici nije slučajno, već ima svoje značenje i razlog. Kada bih mogao ispričati, opisati to što slikam verovatno ne bih imao potrebu za slikanjem. Možda ta uspavanost i mir pozivaju na očuvanje ljudskog mira i spokoja u kojem je sve jasnije, za razliku od današnjeg doba nemira. Davanje naziva slici je neminovnost. To uvek bude verbalna pantomima koja ima inicijacijsku ulogu uvlačenja u sliku.

BloombergAdria.com

Na šta moramo obratiti pažnju? Po čemu se razlikuju uslovi za umetnost i stvaranje sada u odnosu na vreme Vaše mladosti?

- Suštinski uslovi za umetnost su bili bolji u vreme moje mladosti. Sve smo morali da lično doživimo i iskusimo. Iz toga je proizilazila životnija umetnost. Publika je bila zbog iste te potrebe da lično vide i dožive, kvalitetnija nego danas, najblaže rečeno radoznalija. Danas dajemo sebi za pravo da smo nešto videli i slušali, a zapravo ekrančić telefona i još manji zvučnik nas varaju. Danas nam mogu promaći izuzetne umetničke tvorevine i događaji
zato što u šumi informacija ne primećujemo plemenito drvo umetnosti. Druženja i lični kontakti su bili intezivniji, pa su se o mladim umetnicima brže širile informacije nego danas.

KO JE PREDRAG PEĐA MILOŠEVIĆ? 

Rođen 26.11.1960. godine u Zemunu. Gimnaziju Završio u Gornjem Milanovcu. Diplomirao na Akademiji Primenjenih Umetnosti u Beogradu, katedra slikarstva,1985. Iste godine započinje profesionalno bavljenje slikarstvom. 1992. godine odlazi u Španiju gde do 1996. živi i radi kao profesionalni umetnik. Izlaže i sarađuje sa više galerija u zemlji i inostranstvu. Živi u Beogradu.Član ULUPUDS-a,umetničkog društva „RASART“.

Zašto biti deo "Kulturnog korena"? Zato što je izuzetno važno doprinositi kulturi kada se prave vrednosti zaboravljaju ili što citat kaže "Kultura je most između prošlosti i budućnosti." Mi smo tu da pružimo šansu da talentovani ljudi dođu do izražaja, da se čuje za njihov rad, da se čuje glas. Mi smo tu da ujedinimo svakog čoveka u lepoti i iskrenosti umetnosti, kao i sve umetnike iz različitih oblasti.

Ukoliko želite da budete deo ovog kulturnog dodatka, radove možete slati na sledeću mail adresu: nportal.info@gmail.com

Zabranjeno je svako kopiranje i preuzimanje autorskih tekstova!