Stari Sloveni su verovali da OVA biljka donosi mir u dom

Kada jesen polako oboji prirodu toplim tonovima, u vrtovima i cvetnim aranžmanima pojavljuje se skromna, ali očaravajuća biljka - kaluna, poznata i kao vresak (Calluna vulgaris). Na prvi pogled jednostavna, ova biljka nosi bogatu istoriju, simboliku i praktičnu upotrebu koja je čini mnogo više od ukrasnog cveća.

Kaluna potiče sa prostranih evropskih i azijskih visoravni, gde raste na kiselim i siromašnim zemljištima. NJena otpornost je legendarna - preživljava oštre zime, vetrove i sušu. 

U mnogim kulturama kaluna se smatrala biljkom zaštite i sreće. Škoti su je nosili kao amajliju protiv nesreće, dok su Sloveni verovali da donosi mir u dom. Zbog svoje dugovečnosti i otpornosti, povezuje se sa poniznošću, strpljenjem i trajnom ljubavi.

Kaluna nije samo lepa, ona je i korisna. NJeni cvetovi su izuzetno privlačni pčelama, pa se od nje pravi vresekov med, cenjen zbog lekovitih svojstava i intenzivnog ukusa.

Iako je vekovima bila prisutna u narodnim običajima, kaluna poslednjih godina doživljava pravi renesansni trenutak. Dizajneri eksterijera je rado kombinuju sa zimskim biljkama poput erike i četinara, jer vrtu daje živost u periodu kada druge biljke miruju.

Kaluna nije tek "još jedno jesenje cveće". Ona je simbol istrajnosti, prirodne lepote i ravnoteže, a njena priča traje hiljadama godina. Možda upravo zato, kada je unesemo u dom ili baštu, osećamo da smo povezani sa nečim dubljim, sa snagom prirode i mudrošću tradicije.

(Informer)