Kako su naši stari gledali u Mesec da predvide budućnost?

Mesec je oduvek bio izvor nadahnuća, tajni i verovanja. Srpski narod je kroz vekove pratio njegove mene i na osnovu njih predviđao vreme, rod useva, zdravlje i sudbinu. 

Mesec i vreme

Najraširenije verovanje kaže da kakvo vreme bude u vreme mladog Meseca, takvo će biti tokom čitavog meseca. Ako je vedro, očekuje se suvo vreme, a ako je oblačno, predstoje kišni dani. Posebno se pratila prva četvrt, jer je ona smatrana ključnom za promene vremena.

Uticaj na useve i polja

U narodu je vladalo uverenje da se sejanje, sadnja i berba moraju uskladiti sa Mesecom. Tako se smatralo da povrće koje raste iznad zemlje treba sejati u vreme kada Mesec raste (od mladine ka punom Mesecu), dok se ono što raste pod zemljom (krompir, luk, repa) sadi kada Mesec opada. Ovakva praksa bila je deo seoske mudrosti koja se prenosila generacijama.

Pun Mesec i narodna tumačenja

Pun Mesec je uvek imao posebno mesto u narodnim verovanjima. Smatralo se da tada „voda raste“, pa se u to vreme izbegavala setva, ali se verovalo da su tada jake kiše ili snegovi neizbežni. LJudi su primećivali i promene u ponašanju stoke, pa čak i u raspoloženju ljudi, pripisujući ih moći Meseca.

Narodna mudrost i vreme

Postojale su i brojne izreke koje su pratile mesečeve mene:

- „Ako je Mesec u magli, biće kiše.“

- „Ako se oko Meseca vidi prsten, sprema se nevreme.“

- „Kad je Mesec crven, duvaće vetar.“

Takve izreke bile su praktičan način da se priroda razume i protumači, u vremenima kada nije bilo prognoza.

(Lepote Srbije)