DOBRIVOJEVA ISPOVEST Kako mi je Šaban umalo uništio karijeru

Topalović je bio pevač suptilnog i jedinstvenog glasa, i skroman čovek, svojevrsna anti-zvezda, koja nije volela da se preterano eksponira, mada zahvaljujući svom daru nije mogla da bude neprimećena. Tokom više decenija duge karijere snimio je dvadeset šest singl ploča i šesnaest studijskih albuma.

No, kao i svaki početak - ni njegov nije bio lak. Svojevremeno, Topalović je za rubriku "Baksuz strana" časopisa "Sabor" otkrio kako je odustao od karijere harmonikaša, ali i to da je njegove prve pevačke korake, mada nesvesno, osujetio niko drugi do kralj narodne muzike, tada takođe mladi Šaban Šaulić. Kako se to dogodilo, možete pročitati u Topalovićevoj ispovesti:

Malo je falilo da od moje karijere ne bude ništa i da nadrljam još pre nego što sam počeo da se bavim ovim poslom. "Zaduženi" za upropašćavanje moje karijere muzičara bili su LJubiša Pavković i Tomica Milić. A za stručno sprečavanje one druge, pevačke, glavni krivac je bio Šaban Šaulić. Ali, ništa mi nisu mogli. Uprkos njihovim naporima da to spreče, postah pevač!

BloombergAdria.com

Pre ravno trideset godina, krenuo sam na odsluženje vojnog roka. Imao sam nešto malo muzičkog znanja, ili bolje rečeno, neznanja. Završio sam dve godine srednje muzičke škole u Čačku i svirao harmoniku, ali slabo i loše. Kada sam čuo da bi mi u vojsci kao muzičaru sve bilo lakše, prijavih da znam da sviram harmoniku. Odobriše mi da odem kući i da je donesem. Donesoh dečju harmoničicu i hrabro krenuh na audiciju koja se održavala u Domu JNA u Rijeci. Sa mnom je bio moj drug iz Ralje, koji je svirao harmoniku kao i ja, to jest nije imao pojma!

Gledali smo face oko sebe i verovali da su svi oni kao i mi, da se foliraju i da ne znaju ništa. Joj, kad počeše da sviraju neki tomica i neki LJubiša! Samo sam gledao gde su vrata, da zbrišem. Ali, junački podnesoh njihovu odličnu svirku. Odmah posle njih, prozvaše nas dvojicu. E, tad kad sam ostao živ... Do tada, nisam prijavljivao da umem da pevam. Izvukoh "keca iz rukava", ostavih harmoniku i počeh da pevam. Više nije bilo šanse da uzmem harmoniku u ruke. Kako da se brukam pored onakvih majstora? Dobro sam ih ošacovao. Bili su to LJubiša Pavković i Tomica Milić, dva najveća harmonikaša u zemlji. Tako mi onog kobnog dana upropastiše karijeru muzičara!

BloombergAdria.com

Dobro je da sam na vreme shvatio gde mi je mesto. Tri godine kasnije, Mita Mićić, harmonikaš iz Čačka, dovede me u Beograd, da me čuje Buca Jovanović, poznati kompozitor. Uđosmo u njegov stan i sedosmo. Strpljivo sam čekao da zapevam. Posle desetak minuta, jedan violinista iz Obrenovca dovede nekog proćelavog klinca, da Buca i njega čuje kako peva. Dobro smo se odmerili nas dvojica! Kad, Buca se obrati njemu: - Hajde, mali, otpevaj nam nešto!

Kad on poče da peva, opet poželeh da što brže zaglavim na vrata. Nikada u životu nisam čuo da neko peva tako lepo. Svi su ga zadivljeno slušali. Otpeva svoje i ode. Čini mi se da mi ništa u životu nije bilo teže nego da tada pevam posle njega. Klinac je bio - Šaban Šaulić! Nemam pojma kako sam svoje otpevao. Bila je to jedna pesma Tome Zdravkovića. Buca me je slušao nezainteresovano. Tada nisam znao da sam napravio pogrešan izbor - Tomu nikako nije voleo. Obećao mi je da će mi se javiti. Osećao sam da od toga nema ništa. Bio sam u pravu, Buca mi se nije javio. Da Šaban nije pevao pre mene, verovatno bi priča išla drugim tokom. Ovako, morao sam da pronađem drugi način da uspem. Tek posle desetak godina, sreo sam Bucu i snimio nekoliko njegovih pesama.

* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "Saboru" 26. juna 1997. godine. *

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".