PUTIN SLAVI ROĐENDAN: LJudi u šoku koliko godina je napunio

Vladimir Vladimirovič Putin 7. oktobar 1952. godine, što znači da ruski lider proslavlja svoj 73. rođendan, što može da iznenadi mnoge je bivši sovjetski obaveštajac izgleda i više nego dobro za svoje godine. 

Stižu čestitke

Među prvima, Putinu je rođendan čestitao severnokorejski lider Kim DŽong Un, koji je u čestitki napomenuo da zahvaljujući Putinovom vođstvu, Rusija predvodi izgradnju novog, multipolarnog sveta. On je dodao da, zahvaljujući Putinu, Rusija uspešno brani svoje interese i postiže moć i prosperitet.

- Pjongjang i Moskva će uvek biti zajedno, a naše prijateljstvo će biti večno - naglasio je

On je rekao i da će Pjongjang nastaviti da u potpunosti podržava borbu ruskog naroda za odbranu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko takođe je ruskom lideru čestitao rođendan.

BloombergAdria.com

Lukašenko je naglasio da ruski narod čvrsto povezuje Putinovo ime sa značajnim društvenim dostignućima, dinamičnim ekonomskim razvojem, jačanjem državnosti i suvereniteta Otadžbine i rastom autoriteta i uloge Rusije u svetu.

Beloruski lider izrazio je uverenje da će temelji saveza i strateškog partnerstva između Belorusije i Rusije, uspostavljeni zajedničkim dejstvima, služiti kao pouzdan vodič budućim generacijama građana obeju zemalja.

Lukašenko je Putinu poželeo zdravlje, sreću, prosperitet i neiscrpnu snagu i energiju za nove uspehe na najvišoj funkciji, prenosi Sputnjik.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je zaustavio raspad zemlje i vratio je na istorijski put, smatra pomoćnik predsednika Vladimir Medinski.

- Sedmi oktobar. Rodio se Vladimir Putin. Zaustavio je raspad i vratio zemlju na istorijski put - napisao je on na Telegram kanalu.

Patrijarh moskovski i čitave Rusije Kiril takođe je čestitao ruskom predsedniku rođendan, izrazivši posebnu zahvalnost za pažnju koju ruski lider posvećuje Ruskoj pravoslavnoj crkvi i njenim inicijativama

- Primite srdačne čestitke za rođendan. Pre više od 25 godina pozvani ste na veoma važnu i izazovnu službu, onu koja sa sobom nosi ogromnu odgovornost za zemlju i brigu o milionima vaših sugrađana. Veliko je zadvoljstvo svedočiti da sve te godine Rusija samouvereno ide putem socijalno-ekonomskog razvoja, izlazi na kraj sa izazovima vremena, jača svoj suverenite, naučni, tehnički i vojni potencijal, teži osiguranju nacionalne bezbednosti i izgradnji pravednijih međunarodnih odnosa - naveo je patrijarh.

Ko je Vladimir Putin?

Putin je rođen u Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu u porodici Vladimira Spiridonoviča Putina, zaposlenog u bivšoj tajnoj policiju Sovjetskog Saveza i Marije Ivanovne Putine, radnice u fabrici.

Putin je imao još dva brata, Alberta i Viktora, koji su rođeni sredinom 1930-ih. Albert je umro nekoliko meseci nakon rođenja, a Viktor je podlegao difteriji tokom opsade Lenjingrada u Drugom svetskom ratu.

Deda Vladimira Putina, Spiridon Putin, je bio lični kuvar Vladimira Lenjina i Josifa Staljina.

Putin je u mladosti voleo da imitira obaveštajce koje su u filmovima glumili glumci poput Vjačeslava Tihonova i Georgija Žižonova. Od 1960. do 1968. pohađa osnovnu školu u Lenjingradu, a nakon osmog razreda upisuje se u srednju stručnu školu hemijskog usmerenja, koju završava 1970. godine. Po završetku srednje škole upisao je 1970. godine Pravni fakultet.

Diplomirao je 1975. godine, međunarodno pravo na Pravnom fakultetu Lenjingradskog državnog univerziteta, a tema dimplomskog rada je bila Princip najpovlašćenije nacije. Na univerzitetu je takođe postao član Komunističke partije Sovjetskog Saveza i ostao je njen član sve do njenog raspuštanja decembra 1991.

Nakon diplomiranja, Putin je primljen u KGB.

BloombergAdria.com

Radio je u Direktoratu KGB Lenjingrada i Lenjingradske oblasti, gde je upoznao Sergeja Ivanova. Godine 1975. završio je kurs KGB-a u Okti kod Lenjingrada. 1977. godine radio je u kontra-obaveštajnoj službi Lenjingradskog KGB-a. Godine 1979. završava šestomesečni kurs u Moskovskoj višoj školi KGB-a a 1984. godine sa činom majora studirao je postdiplomske studije na KGB institutu Jurij Andropov, gde je stekao 1985. godine diplomu specijaliste kontraobaveštajne službe. U tom periodu je izučavao nemački jezik koji tečno govori.

Od 1985. do 1990. Putin je bio na dužnosti u Istočnoj Nemačkoj, stacioniran u Drezdenu. Nakon pada Berlinskog zida, vraćen je u Sovjetski Savez. U Drezdenu je 1989. sam odbranio zgradu KGB, kada je tražio pomoć tenkova, ali je dobio negativan odgovor. Više o tome možete pročitati OVDE.

Putin je zvanično dao otkaz u državnoj bezbednosti 20. avgusta 1991. tokom državnog udara koji je predvodio KGB protiv sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova. U to vreme imao je čin pukovnika.

U maju 1990. Putin je postavljen za savetnika za međunarodne poslove gradonačelnika Lenjingrada Anatolija Sobčaka. U intervjuu Oliveru Stounu 2017. godine, Putin je rekao da je podneo ostavku iz KGB-a 1991. godine, nakon puča protiv Mihaila Gorbačova, jer se ne slaže sa onim što se dogodilo i ne želi da bude deo obaveštajne službe u novoj administraciji. 

Dana 28. juna 1991. godine postao je šef Komiteta za spoljne odnose Kancelarije gradonačelnika, zadužen za unapređenje međunarodnih odnosa i stranih investicija i registrovanje poslovnih poduhvata. U roku od godinu dana, Putina je istražilo gradsko zakonodavno veće koje je predvodila Marina Salje. Zaključeno je da je podcijenio cene i dozvolio izvoz metala u vrednosti od 93 miliona dolara u zamenu za inostranu pomoć u hrani koja nikada nije stigla. Uprkos preporuci istražitelja da Putin bude otpušten, Putin je ostao na čelu Komiteta za spoljne odnose do 1996. godine. Od 1994. do 1996. bio je na nekoliko drugih političkih i vladinih funkcija u Sankt Peterburgu.

U martu 1994. Putin je postavljen za prvog zamenika predsedavajućeg Vlade Sankt Peterburga. U maju 1995. organizovao je Sankt Peterburg ogranak provladine političke partije Naš dom – Rusija, liberalne partije moći koju je osnovao premijer Viktor Černomirdin. Godine 1995. rukovodio je izbornom kampanjom za zakonodavstvo te stranke, a od 1995. do juna 1997. bio je lider njenog ogranka u Sankt Peterburgu.

Karijera u Moskvi

U junu 1996. Sobčak je izgubio svoju kandidaturu za reizbor u Sankt Peterburgu, a Putin, koji je vodio njegovu predizbornu kampanju, podneo je ostavku na svoje funkcije u gradskoj upravi. Preselio se u Moskvu i postavljen je za zamenika šefa Odeljenja za upravljanje imovinom predsednika na čelu sa Pavelom Borodinom. Na ovoj funkciji je bio do marta 1997. Bio je odgovoran za inostranu imovinu države i organizovao prenos bivše imovine Sovjetskog Saveza i KPSS u Rusku Federaciju.

Predsednik Boris Jeljcin je 26. marta 1997. imenovao Putina za zamenika šefa predsedničkog štaba, mesto koje je zadržao do maja 1998. i za šefa Glavne kontrolne direkcije Odeljenja za upravljanje predsedničkom imovinom (do juna 1998). NJegov prethodnik na ovoj funkciji bio je Aleksej Kudrin, a naslednik Nikolaj Patrušev, budući istaknuti političari i Putinovi saradnici.

Dana 3. aprila 1997. Putin je unapređen u 1. klase aktivnog državnog savetnika Ruske Federacije – najviši savezni državni čin civilne službe.

BloombergAdria.com

Dana 27. juna 1997. godine, na Rudarskom institutu u Sankt Peterburgu, pod rukovodstvom rektora Vladimira Litvinjenka, Putin je odbranio doktorsku disertaciju iz ekonomskih nauka pod naslovom Strateško planiranje reprodukcije mineralno-resursne baze regiona u uslovima formiranja tržišnih odnosa. Ovo je bio primer običaja u Rusiji da bi mladi zvaničnik u usponu pisao naučni rad usred karijere.

Putin je 25. maja 1998. imenovan za prvog zamenika šefa predsedničkog štaba za regione, a nasledio je Viktoriju Mitinu. On je 15. jula imenovan za šefa komisije za pripremu sporazuma o razgraničenju vlasti regiona i šefa federalnog centra pri predsedniku, zamenivši Sergeja Šahraja. Nakon Putinovog imenovanja, komisija nije zaključila nijedan takav sporazum, iako je tokom Šahrajevog mandata na čelu Komisije potpisano 46 takvih sporazuma. Kasnije, pošto je postao predsednik, Putin je otkazao svih 46 sporazuma. Jeljcin je 25. jula 1998. imenovao Putina za direktora Federalne službe bezbednosti (FSB), primarne obaveštajne i bezbednosne organizacije Ruske Federacije i naslednice KGB-a. Putin je 1999. opisao komunizam kao „slepu uličicu, daleko od glavnog toka civilizacije“.

Prvi put premijer

Putin je 9. avgusta 1999. godine imenovan za jednog od tri prva potpredsednika vlade, a kasnije tog dana predsednik Jeljcin ga je imenovao za vršioca dužnosti premijera Ruske Federacije. Jeljcin je takođe najavio da želi da vidi Putina kao svog naslednika. Kasnije istog dana, Putin je pristao da se kandiduje za predsednika.

Državna duma je 16. avgusta odobrila njegovo imenovanje za premijera sa 233 glasa za (nasuprot 84 protiv, 17 uzdržanih), dok je bila potrebna prosta većina od 226, čime je postao peti premijer Rusije u manje od osamnaest meseci. Prilikom njegovog imenovanja, malo ko je očekivao da će Putin, praktično nepoznat široj javnosti, trajati duže od njegovih prethodnika. U početku je smatran Jeljcinom lojalistom; kao i drugi premijeri Borisa Jeljcina, Putin nije sam birao ministre, njegov kabinet je određivala predsednička administracija.

Glavni Jeljcinovi protivnici i potencijalni naslednici već su vodili kampanju da smene bolesnog predsednika, i snažno su se borili da spreče Putinovo pojavljivanje kao potencijalnog naslednika. Nakon ruskih bombardovanja stanova u septembru 1999. i invazije na Dagestan od strane mudžahedina, uključujući bivše agente KGB-a, sa sedištem u Čečenskoj Republici Ičkeriji, Putinov imidž zakona i reda i nepopustljiv pristup Drugom čečenskom ratu ubrzo su se udružili da bi podigli njegovu popularnost i dozvolio mu da pretekne svoje rivale.

BloombergAdria.com

Iako nije formalno povezan ni sa jednom strankom, Putin je obećao podršku novoformiranoj Partiji jedinstva, koja je osvojila drugi najveći procenat glasova (23,3%) na izborima za Dumu u decembru 1999. i zauzvrat je podržala Putina.

Prvi put predsednik

Jeljcin je 31. decembra 1999. neočekivano podneo ostavku i, prema Ustavu Rusije, Putin je postao vršilac dužnosti predsednika Ruske Federacije. Po preuzimanju ove uloge, Putin je otišao u ranije zakazanu posetu ruskim trupama u Čečeniji.

Dok su se njegovi protivnici pripremali za izbore u junu 2000. godine, Jeljcinova ostavka je dovela do toga da su predsednički izbori održani 26. marta 2000 - Putin je pobedio u prvom krugu sa 53% glasova.

Inauguracija predsednika Putina održana je 7. maja 2000. Prvi veliki izazov Putinovoj popularnosti došao je u avgustu 2000. godine, kada je bio kritikovan zbog navodnog lošeg rukovanja podmornicom Kursk. Ta kritika je bila uglavnom zbog toga što je Putinu trebalo nekoliko dana da se vrati sa odmora, i još nekoliko dana pre nego što je posetio lice mesta.

Između 2000. i 2004. Putin je krenuo u rekonstrukciju siromašnog stanja zemlje, očigledno pobedivši u borbi za vlast sa ruskim oligarsima, postigavši "veliku pogodbu" sa njima. Ova pogodba je omogućila oligarsima da zadrže većinu svojih ovlašćenja, u zamenu za njihovu eksplicitnu podršku – i usklađivanje sa – Putinovom vladom.

Kriza sa taocima u moskovskom pozorištu dogodila se oktobra 2002. Mnogi u ruskoj štampi i međunarodnim medijima upozoravali su da bi smrt 130 talaca u operaciji spasavanja specijalnih snaga tokom krize ozbiljno narušila popularnost predsednika Putina. Međutim, ubrzo nakon što je opsada završena, ruski predsednik je uživao rekordan rejting javnosti – 83% Rusa je izjavilo da je zadovoljno Putinom i njegovim rukovanjem opsadom.

BloombergAdria.com

Godine 2003. u Čečeniji je održan referendum na kojem je usvojen novi ustav koji proglašava da je Republika Čečenija deo Rusije; s druge strane, region jeste dobio autonomiju. Čečenija je postepeno stabilizovana uspostavljanjem parlamentarnih izbora i regionalne vlade. Tokom Drugog čečenskog rata, Rusija je ozbiljno onesposobila čečenski pobunjenički pokret; međutim, nastavljeni su sporadični napadi pobunjenika širom severnog Kavkaza.

Drugi mandat

Putin je 14. marta 2004. izabran za predsednika za drugi mandat, sa 71% glasova. Kriza sa taocima u školama u Beslanu dogodila se 1-3. septembra 2004 - stradalo je više od 330 ljudi, uključujući 186 dece. Više o tome možete pročitati OVDE.

Skoro desetogodišnji period pre uspona Putina nakon raspada sovjetske vlasti bio je period preokreta u Rusiji. Godine 2005. pokrenuti su nacionalni prioritetni projekti za unapređenje ruske zdravstvene zaštite, obrazovanja, stanovanja i poljoprivrede.

U januaru 2007. Putin se sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel u njegovoj rezidenciji na Crnom moru u Sočiju, dve nedelje nakon što je Rusija isključila isporuku nafte Nemačkoj. Putin je doveo svog crnog labradora Konija pred Merkelovu, koja ima izraženu fobiju od pasa i koja je izgledala vidno neprijatno u njenom prisustvu, dodajući „Siguran sam da će se dobro ponašati“, što je izazvalo bes među nemačkim novinarima. Više o tome možete pročitati OVDE.

Na pitanje o incidentu u intervjuu za Bild u januaru 2016, Putin je rekao da nije bio svestan njene fobije, dodajući „Želeo sam da je usrećim. Kada sam saznao da ne voli pse, naravno, izvinio sam se“.Merkelova je kasnije rekla grupi novinara: „Razumem zašto to mora da uradi – da dokaže da je muškarac. On se plaši sopstvene slabosti. Rusija nema ništa, nema uspešnu politiku ili ekonomiju. Sve što imaju je ovo.“

U govoru u februaru 2007. na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Putin se požalio na osećaj nesigurnosti izazvan dominantnom pozicijom u geopolitici Sjedinjenih Država, i primetio da je bivši zvaničnik NATO dao retorička obećanja da se neće širiti u nove zemlje na istoku Evrope.

BloombergAdria.com

Putin je 12. septembra 2007. raspustio vladu na zahtev premijera Mihaila Fradkova. Fradkov je prokomentarisao da je to da bi se predsedniku dalo „odrešene ruke“ uoči parlamentarnih izbora. U decembru 2007. Jedinstvena Rusija – vladajuća partija koja podržava Putinovu politiku – osvojila je 64,24% glasova u svojoj kandidaturi za Državnu Dumu prema preliminarnim rezultatima izbora. Pobedu Jedinstvene Rusije na izborima u decembru 2007. mnogi su videli kao pokazatelj snažne narodne podrške tadašnjem ruskom rukovodstvu i njegovoj politici

Drugi put premijer (2008–2012)

Putinu je Ustavom zabranjen treći uzastopni mandat. Za njegovog naslednika izabran je prvi potpredsednik vlade Dmitrij Medvedev. U operaciji promene vlasti 8. maja 2008, samo dan nakon što je Medvedevu predao mesto predsednika, Putin je imenovan za premijera Rusije, zadržavši svoju političku dominaciju.

Drugi put predsednik (2012–trenutno)

Treći predsednički mandat (2012–2018)

Ubrzo nakon što je Medvedev preuzeo dužnost 2008. godine, predsednički mandati su produženi sa četiri na šest godina, na snagu sa izborima 2012. godine.

Dana 24. septembra 2011, govoreći na kongresu Jedinstvene Rusije, Medvedev je najavio da će preporučiti toj partiji da predloži Putina za svog predsedničkog kandidata. Takođe je otkrio da su njih dvojica odavno sklopili dogovor kako bi Putinu omogućili da se kandiduje za predsednika 2012. godine. Ovaj prelazak su mnogi u medijima nazvali „Rokirovka“, ruski izraz za šahovski potez „rokirenje“.

Putin je 4. marta 2012. pobedio na ruskim predsedničkim izborima 2012. u prvom krugu, sa 63,6% glasova, uprkos široko rasprostranjenim optužbama za nameštanje glasova. Opozicione grupe optužile su Putina i Jedinstvenu Rusiju za prevaru. Putinovo predsedništvo je inaugurisano u Kremlju 7. maja 2012. godine.

BloombergAdria.com

Aneksija Krima

U februaru 2014. Rusija je izvršila nekoliko vojnih upada na ukrajinsku teritoriju. Nakon evromajdanskih protesta i pada ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, ruski vojnici bez obeležja preuzeli su kontrolu nad strateškim položajima i infrastrukturom na ukrajinskoj teritoriji Krima.

Rusija je potom anektirala Krim i Sevastopolj nakon referenduma na kojem su, prema zvaničnim rezultatima, Krimljani glasali za priključenje Ruskoj Federaciji. Nakon toga, demonstracije protiv zakonodavnih akcija ukrajinske Rade od strane proruskih grupa u oblasti Donbasa u Ukrajini eskalirale su u rusko-ukrajinski rat između ukrajinske vlade i separatističkih snaga samoproglašenih Donjeck i Luganske Narodne Republike koje podržava Rusija. U avgustu 2014. ruska vojna vozila su prešla granicu na nekoliko lokacija Donjecke oblasti. Ukrajinske vlasti su smatrale da je upad ruske vojske odgovoran za poraz ukrajinskih snaga početkom septembra.

U oktobru 2014, Putin se obratio ruskim bezbednosnim problemima u Sočiju u Međunarodnom diskusionom klubu Valdaj.

U novembru 2014. ukrajinska vojska je izvestila o intenzivnom premeštanju trupa i opreme iz Rusije u delove istočne Ukrajine koje kontrolišu separatisti. Asošijeted pres je izvestio o 80 neobeleženih vojnih vozila u pokretu u oblastima pod kontrolom pobunjenika. Specijalna posmatračka misija OEBS-a je posmatrala konvoje teškog naoružanja i tenkova na teritoriji pod kontrolom DNR bez obeležja. 

Intervencija u Siriji

U oktobru 2015. Vašington post je izvestio da je Rusija poslednjih nedelja premestila neke od svojih elitnih jedinica iz Ukrajine u Siriju kako bi podržala sirijskog predsednika Bašara el Asada. U decembru 2015. Putin je priznao da u Ukrajini deluju ruski vojni obaveštajci

Predsednik Putin je 30. septembra 2015. odobrio rusku vojnu intervenciju u građanskom ratu u Siriji, nakon zvaničnog zahteva sirijske vlade za vojnu pomoć protiv pobunjeničkih i džihadističkih grupa.

BloombergAdria.com

Ruske vojne aktivnosti su se sastojale od vazdušnih udara, udara krstarećih raketa i upotrebe savetnika na liniji fronta i ruskih specijalnih snaga protiv militantnih grupa koje se suprotstavljaju sirijskoj vladi, uključujući sirijsku opoziciju, kao i Islamsku državu Iraka i Levanta (ISIL) , front al-Nusra (al-Kaida na Levantu), Tahrir el-Šam, Ahrar al-Šam, i vojska osvajanja. Nakon Putinove objave 14. marta 2016. da je misija koju je postavio za rusku vojsku u Siriji „u velikoj meri ostvarena“ i naređeno povlačenje „glavnog dela“ ruskih snaga iz Sirije,[129] ruske snage raspoređene u Siriji nastavio da aktivno deluje kao podrška sirijskoj vladi.

Mešanje Rusije u američke izbore 2016?

U januaru 2017, procena američke obaveštajne zajednice je izrazila veliko uverenje da je Putin lično naredio kampanju uticaja, u početku da ocrni Hilari Klinton i da naškodi njenim izbornim šansama i potencijalnom predsedništvu, a zatim je kasnije razvio „jasnu preferenciju“ za Donalda Trampa. Tramp je dosledno negirao bilo kakvo rusko mešanje u američke izbore, kao i Putin u decembru 2016, martu 2017, junu 2017, i julu 2017.

Putin je kasnije izjavio da je mešanje bilo „teoretski moguće” i da su ga mogli izvršiti „patriotski nastrojeni” ruski hakeri, a drugom prilikom je tvrdio da „čak i ne Rusi, već Ukrajinci, Tatari ili Jevreji, ali sa ruskim državljanstvom” bio odgovoran. U julu 2018, The New York Times je izvestio da je CIA dugo negovala ruski izvor koji se na kraju popeo na poziciju blisku Putinu, dozvoljavajući tom izvoru da 2016. prenese ključne informacije o Putinovoj direktnoj umešanosti. Putin je navodno nastavio slične pokušaje na predsedničkim izborima u SAD 2020. godine.

BloombergAdria.com

Četvrti predsednički mandat (2018–2024)

Putin je pobedio na ruskim predsedničkim izborima 2018. sa više od 76% glasova. NJegov četvrti mandat počeo je 7. maja 2018, i trajaće do 2024.

Istog dana Putin je pozvao Dmitrija Medvedeva da formira novu vladu. Putin je 15. maja 2018. godine učestvovao u otvaranju kretanja duž deonice autoputa Krimskog mosta, a 18. maja 2018. godine potpisao ukaze o sastavu nove Vlade, da bi 25. maja 2018. najavio da se neće kandidovati za predsednika 2024. godine, pravdajući to u skladu sa ruskim Ustavom. 

On je 14. juna 2018. otvorio 21. Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje je prvi put održano u Rusiji. 

Dana 15. januara 2020, Medvedev i cela njegova vlada podneli su ostavku nakon Putinovog predsedničkog obraćanja Saveznoj skupštini 2020. Putin je predložio velike ustavne amandmane koji bi mogli da produže njegovu političku moć nakon predsedavanja.

BloombergAdria.com

Rat u Ukrajini

Putin je 24. februara u televizijskom obraćanju najavio „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini, čime je započela invazija zemlje u punom obimu. Pozivajući se na svrhu „denacifikacije“, on je tvrdio da to čini kako bi zaštitio ljude u pretežno ruskom govornom području Donbasa koji su se, prema Putinovim rečima, suočavali sa „ponižavanjem i genocidom“ iz Ukrajine osam godina.

Nekoliko minuta nakon govora, pokrenuo je rat da bi preuzeo kontrolu nad ostatkom zemlje i zbacio izabranu vladu pod izgovorom da njome upravljaju nacisti.

Ruska invazija naišla je na međunarodnu osudu. Međunarodne sankcije su široko uvedene protiv Rusije, uključujući i Putina lično. Invazija je takođe dovela do brojnih poziva da Putin bude gonjen uz optužbe za ratne zločine. Međunarodni krivični sud (ICC) je naveo da će istražiti mogućnost ratnih zločina u Ukrajini od kraja 2013. godine, a Sjedinjene Države su se obavezale da će pomoći MKS-u da procesuira Putina i druge za ratne zločine počinjene tokom invazije na Ukrajinu.

BloombergAdria.com

Peti predsednički mandat (2024 – danas)

Putin je pobedio na ruskim predsedničkim izborima 2024. sa 88,48 odsto glasova. Međunarodni posmatrači nisu smatrali da su izbori ni slobodni ni pošteni, s obzirom da je Putin pojačao političku represiju nakon što je započeo svoj rat punog razmera sa Ukrajinom 2022. godine. 

BloombergAdria.com

Izbori su održani i na ruskim okupiranim teritorijama Ukrajine. Bilo je izveštaja o nepravilnostima, uključujući ubacivanje glasačkih listića i prinudu, sa statističkim analizama koje sugerišu nivoe prevare bez presedana na izborima 2024. godine.

Dana 22. marta 2024. dogodio se napad na dvoranu Krokus Siti, u kojem su poginule najmanje 144 osobe i ranjeno još najmanje 360. Bio je to najsmrtonosniji teroristički napad na rusko tlo od opsade škole u Beslanu 2004. godine

BONUS VIDEO