NAUČNICI ZABRINUTI: Šta curi ispod okeana oko Antarktika

Ispod morskog dna širom sveta nalaze se ogromni rezervoari metana, formirani tokom milenijuma. Ovaj nevidljivi plin može da pobegne u vodu kroz pukotine, često se manifestujući kao mlaz mehurića koji putuju prema površini. Malo se zna o tim podvodnim curenjima, ali naučnici žele bolje da ih shvate jer metan zadržava oko 80 puta više topline od ugljen dioksida u prvih 20 godina u atmosferi.

Neočekivano otkriće u Rosovom moru

Budući da su curenja metana na Antarktiku među najmanje istraženim, međunarodni tim naučnika započeo je potragu. Koristeći kombinaciju akustičkih istraživanja, daljinski upravljanih vozila i ronioca, uzorkovali su niz lokacija u Rosovom moru, zalivu u Južnom okeanu, na dubinama između 5 i 240 metara.

Ono što su pronašli iznenadilo ih je. Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, identifikovali su više od 40 curenja metana. Mnoga od njih pronađena su na lokacijama koje su ranije bile višestruko proučavane, što sugeriše da su nova i da bi mogla da ukazuju na "temeljnu promenu" u oslobađanju metana u regiji.

Curenja metana su globalno relativno česta, no pre ovoga postojalo je samo jedno potvrđeno aktivno curenje na Antarktiku. "Nešto što se smatralo retkim sada očito postaje rašireno", rekla je za Si En En Sara Sibruk, autorka izveštaja i naučnica pri Earth Sciences New Zealand. Dodala je kako je svako otkriveno curenje bilo propraćeno "trenutnim uzbuđenjem" koje je "brzo zamenjeno teskobom i zabrinutošću".

Klimatske promene kao mogući okidač

Strah leži u tome što bi ova curenja mogla brzo da prenesu metan u atmosferu, čineći ih izvorom zagađenja koji trenutno nije uračunat u klimatske modele. Naučnici su takođe zabrinuti zbog mogućih kaskadnih učinaka na morski život. Iako još nije jasno zašto se curenja događaju, istražuje se jesu li podstaknuta klimatskim promenama.

Na Arktiku, na drugom kraju sveta, pojačano ispuštanje metana već je povezano sa toplijim temperaturama i promenama nivoa mora. To može da stvori povratnu petlju, objasnila je Sibruk, gde klimatske promene podstiču curenje metana, što zauzvrat dodatno ubrzava klimatske promene.

Metan je "prava nepoznanica, raste u atmosferi i ne znamo zašto", rekao je Endrju Turber, profesor morske biologije na Univerzitetu Kalifornija i koautor studije. Naglasio je da su ogromni rezervoari metana na Antarktiku jedna od najvećih briga. Ako planeta nastavi da se zagreva, ova curenja bi mogla da se pretvore iz "prirodne laboratorije u epicentar opasnosti", rekao je.

Na neki način, ona su poput opasne životinje, dodao je. "Neverovatni su za proučavanje i razumevanje, ali treba biti vrlo svestan šta mogu da učine ako se isprovociraju ili podcene."