1 običaj za Sv. Petku, donosi dobre vesti i sreću u porodici

Sveta Petka, čiji se praznik obeležava 27. oktobra, u srpskoj tradiciji predstavlja dan tišine, molitve i porodične sabranosti.

Najpoznatiji običaji vezani za ovaj praznik podrazumevaju uzdržavanje od teških kućnih poslova, naročito pranja veša i šivenja, paljenje tamjana i sveće, kao i sečenje slavskog hleba i vina u porodicama kojima je Sveta Petka krsna slava. 

Posebno zanimljiv običaj jeste čuvanje mrvica slavskog kolača. Te mrvice domaćice ili mlade devojke posipaju po kući ili stavljaju pod jastuk, jer se veruje da donose dobar san i dobru vest. Prema narodnom verovanju, devojke koje to učine mogu u snu videti svog budućeg muža, što predstavlja jedinstvenu kulturalnu simboliku ovog dana.

Pored običaja u domu, sa Svetom Petkom je u narodu vezana i tradicija lekovitih izvora i vode, najpoznatije na Kalemegdanu i kod brojnih seoskih crkava i manastira. Vernici se umivaju i piju tu vodu verujući u njenu moć ozdravljenja, naročito kod bolesti očiju. Crkva ističe da voda prati molitvu i blagoslov, ali ne zamenjuje lečenje.

Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, jer simbolizuje brigu o domu, rađanju i deci, ali je i zastitnica dece i starijih, kao kućna svetiteljka koja drži porodicu na okupu.