Ove DVE STVARI deca nikada ne praštaju svojim roditeljima

Kontrola i nedostatak poverenja

Postoji nekoliko vrsta roditeljstva. Neka deca su uvek pod nadzorom, ne smeju da izađu dalje od dvorišta. A neka i u ranijoj dobi odlaze od kuće bez nadzora. Ne postoji pravi put. Treba videti kakvo dete imate.

Ipak, detetu treba pokloniti poverenje, čak i ako je teško. Deca svoje samopouzdanje crpe iz poverenja svojih roditelja.

Ako roditelji sumnjaju i ne veruju, onda je detetu teže doći do uspeha u bilo kojem poslu. A ako roditelji veruju, onda sve ide lakše.

To funkcioniše i s dvadeset godina, kad sin ili ćerka odu u drugi grad da žive i rade. Uvek je potrebno poverenje u snagu deteta i vera. To je vrlo važno.

Dete neće odrasti samostalno ako ga stalno kontrolišu. Sa šesnaest godina, na primer, može doći do spoznaje da nije u stanju da učini ništa odgovorno. A roditelje je najlakše okriviti.

Jer ako su uvek kontrolisali, nisu dopuštali da deca budu odgovorna i nezavisna, to se odrazilo i na odrasli život.

Upoređivanje s drugima

Ovo je vrlo važna tema. Kako je u detinjstvu, tako će biti i u budućnosti.

Neke ljude roditelji nisu upoređivali s drugima. I šta mislite da se dogodilo u odrasloj dobi? Samouverene su osobe i upoređuju se samo sa sobom. Razumeju da svako ima svoje uslove i smatraju da je čudno upoređivati ​​se s drugima.

A ako su dete uspoređivali, onda će u odrasloj dobi upoređivati ​​sebe. Odatle može proizaći depresija, nesigurnost i zavist. Samo iz činjenice da su ih roditelji u detinjstvu upoređivali!

Zapamtite, dete treba upoređivati ​​samo s njim. Potrebno je da shvati kako je svaka osoba jedinstvena i da svaka ima svoje uslove i karakteristike.

(Atma)