"EVROPSKI BORDEL" Žene s Balkana, a stiže "nordijski model"?

- Čvrsto sam uverena da konačno moramo zabraniti prostituciju i kupovinu seksa u našoj zemlji - rekla je Klokner.

NJena stranačka koleginica i ministarka zdravlja Nina Varken odmah se složila sa ovim.

- Nemačkoj, kao i drugim zemljama, potreban je krivični zakon koji zabranjuje kupovinu seksa - rekla je za list „Rajniše post“ i dodala:

- Prostitutke treba da ostanu nekažnjene i da dobiju sveobuhvatnu pomoć da se izvuku iz prostitucije.

Legalna prostitucija

Prema važećim zakonima, prostitucija je dozvoljena u Nemačkoj.

Zakonom o prostituciji, koji je stupio na snagu 2002. godine, seksualni rad se više ne smatra „nemoralnim činom“, već legalnom uslugom.

Ovim su osobe koje se bave prostitucijom stekle zakonsko pravo na dogovorenu naknadu. Godine 2017. donet je Zakon o zaštiti prostitutki, kako bi se dodatno poboljšao pravni i društveni položaj osoba u seks industriji. Osobe koje se bave prostitucijom moraju prijaviti svoju aktivnost nadležnim organima, a bordeli moraju imati dozvolu za rad. Ova dozvola se izdaje samo ako su ispunjeni određeni minimalni uslovi u vezi sa bezbednošću, higijenom i opremom.

BloombergAdria.com

Kriminal u porastu

Kriminal nije opao legalizacijom prostitucije – naprotiv. Prema godišnjim izveštajima Savezne službe kriminalističke policije o trgovini ljudima, trgovina ljudima i prisilna prostitucija su posebno u porastu. Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačkoj ima 32.300 registrovanih seksualnih radnica, od kojih je samo 5.600 nemačkih državljana (zaključno sa krajem 2024. godine).

Svaka treća prostitutka dolazi iz Rumunije (11.500), a 3.400 iz Bugarske. Stručnjaci, međutim, procenjuju da postoji veliki broj neregistrovanih prostitutki – između 200.000 i 400.000, dok neki izvori govore o čak milion žena.

Većina su strani državljani sa ograničenim znanjem nemačkog jezika. Pošto ne poznaju svoja prava, gotovo da nemaju pristup postojećim programima zdravstvene i socijalne pomoći.

Velika većina njih ulazi u prostituciju protiv svoje volje – bilo zbog siromaštva ili pod prisilom svodnika.

BloombergAdria.com

Kritičari aktuelnog zakonodavstva tvrde da je legalizacija dovela do eksplozije na tržištu seksa: konkurencija je mnogo veća, a cene su mnogo niže. To je, kažu, privuklo i klijente koji ne oklevaju da izvrše seksualno nasilje.

Rešenje u „nordijskom modelu“?

U tom kontekstu, Julija Klekner i Nina Varken pozvale su na uvođenje takozvanog „nordijskog modela“. O tome se u Nemačkoj raspravlja već godinama.

Model se naziva „nordijski“ jer je prvi put uveden u Švedskoj 1999. godine, a zatim u Norveškoj 2009. godine. Kasnije su ga usvojile Island, Kanada, Francuska, Irska i Izrael.

Ovaj model zabranjuje kupovinu seksualnih usluga i njihovo organizovano posredovanje, ali ne i sam čin prodaje. Ovo kriminalizuje mušterije i svodnike, dok prostitutke ostaju nekažnjene.

Istovremeno, država pruža sveobuhvatnu podršku i programe za izlazak iz prostitucije. Mušterije se suočavaju sa novčanim kaznama, a u Švedskoj čak i zatvorskom kaznom do godinu dana. Norveška, s druge strane, kažnjava svoje građane koji kupuju seksualne usluge u inostranstvu.

BloombergAdria.com

Argumenti za i protiv

Kritičari modela smatraju da je (dobrovoljna) prostitucija „normalan“ posao i da prostitutkama treba dozvoliti da obavljaju svoj posao samostalno. Veruju da se prisilna prostitucija može suzbiti jačanjem prava osoba u seks industriji. Žele da destigmatizuju seks rad i plaše se da bi kriminalizacija kupovine seksa gurnula prostituciju dublje u ilegalni, na primer u digitalni prostor.

Pristalice modela, međutim, tvrde da se većina prostitucije već odvija u tajnosti, u nekoj vrsti paralelnog društva.

Prostitutke, kažu oni, ne bi trebalo kažnjavati zbog toga što su prisiljene na seksualni rad.

Naprotiv, dekriminalizacija bi im olakšala obraćanje policiji ili pravosuđu jer bi imale zakonsko pravo na zaštitu i pomoć. Kriminalizacija mušterija, tvrde oni, dovodi do smanjenja ukupnog broja prostitutki i klijenata. U zemljama koje su uvele nordijski model, broj prostitutki i klijenata je zaista značajno smanjen. Nedavno objavljena studija Univerziteta u Tibingenu zaključuje da uvođenje modela „doprinosi merljivom smanjenju broja žrtava trgovine ljudima na duži rok“.

BloombergAdria.com

Sam zakon nije dovoljan

Međutim, zagovornici ovog rešenja, koji su organizovani i u takozvanoj Federalnoj alijansi za nordijski model, upozoravaju da samo usvajanje ovakvog zakona nije dovoljno da se poboljša položaj prisilnih prostitutki. Potrebno je obezbediti sredstva za sveobuhvatnu pomoć u izlasku iz prostitucije i značajno ojačati prava žrtava. Treba obezbediti sredstva za sveobuhvatnu socijalnu podršku - kako bi pogođene osobe mogle da finansiraju stanovanje, psihološku pomoć i obrazovanje, navodi alijansa.

Važna su i sredstva za prevenciju i obrazovanje, kao i dosledno krivično gonjenje podvođenja i trgovine ljudima, kako bi se smanjilo tržište prostitucije u celini.