SUNOVRAT VELIKE KATARINE: Ispovest Magi nakon Milanove smrti
13.09.2021.
11:15
MARGITA Stefanović Magi, jedna od najznačajnijih muzičarki na sceni bivše Jugoslavije. Duge crne kose i neverovatne harizme, bila je ikona rokenrola osamdesetih.
Prozvana je crnim princezom, a najveću popularnost stekla je kao članica benda "Katarina Velika II". Jedan od njenih poslednjih intervuja, u kome je otvoreno govorila o sebi, počecima grupe "EKV" kao i o njenom krahu nakon smrti frontmena Milana Mladenovića, prenosimo u celosti.
- Ne bih želela da pričam bajke, a nisam sigurna da bi ljudi prihvatili priču o stvarnosti. Svi se trude da sačuvaju sebe u društvenim okvirima, koji su vrlo uski.
Ovako se Margita Stefanović odupirala razgovoru o sebi, s proleća 1998. u jednom od retkih intervjua koji je dala posle smrti Milana Mladenovića i gašenja grupe "EKV".
Razgovor sa Margitom trajao je cele noći sa čestim, spontanim odlascima u druge teme. Bila je aktivna u potrazi za definitivnim odgovorima, do kojih je moguće, došla poslednjih dana ovog leta.
Milan i Koja
- Sećam se da sam se u detinjstvu osećala bolje i lepše kada bih čula zvuk koji se ne da lako objasniti. Pohađala sam sve vrste škola, učila sam i sviranje na klaviru. Fascinirala me je njegova moć da ispriča priču, recimo, o kapima vode. Muzika je morala mnogo da se vežba, i tte vežbe su se ticale stida i snalaženja među ljudima. A ono je bilo najlakše kada se nađeš u muzici.
- Moje zanimanje za rokenrol došlo je sa oduševljavanjem za omote originalnih ploča. I kroz osećaj snage koju ima ta muzika. Zvuk koji daje energiju i njom te vezuje za sebe, ukoliko se prepoznaješ u nečemu spolja.
- Prvi put sam zasvirala na jednom rođendanu u LJubljani. Toliko sam bila odlepila na neki solo "Stonsa", da su morali da me opomenu da prestanem. Oni su prvi konstatovali da mogu da sviram rokenrol, te ja ostadoh u njemu. Počela sam da sviram sa Gagijem , svojim polubratom, koji je sa Milanom Mladenovićem svirao u "Limunovom drvetu". Vidim sebe kako virim iza podrumskih vrata, na nekoj probi. Sviraju Milan i Koja - a, to je to! Pa, dobro, može! Obraduješ se kada preppoznaš nešto svoje u muzici. Ja sam prepoznala svoj dah.
- U trenutak kada sam doša u "Katarinu II", dobila sam pismo od svog dečka iz Venecuele. Bio je to poziv da dođem tamo, i odlučih da odem. Milanu sam rekla da ću se vratiti i svaki sledeći put vraćala sam se u to nešto, isto. Od 1982. kreće moje zagrevanje u rokenrolu, mada sam još svirala klasičnu muziku. Završavam i svoje studije arhitekture, upisujem se na arheologiju, i - sviram. To je magija, jedino na šta mogu da utičem svojim životom.
Ekatarina
- Pesme je uglavnom pisao Milan, bio je - čovek glas. Izgovarao je reči, tako jednostavno. I kad je bilo najneprijatnije, sa njim je bilo prijatno raditi. Ja sam zapisivala note, bila neko ko je povezivao naš izraz. Koristila sam krstiće i svakojake znakove za potpis, preko toga što sviramo. Ne bi li nas to asociralo na nešto što je svima zajedničko, što bi bilo sinhrono.