Andrej bio kod lekara u SAD, kad je stigao račun, šokirao se

Andrej iz Hrvatske, koji je na leto preko programa "Work and travel" otišao za Ameriku, na svom Tiktok profilu svojevremeno je objasnio da se šokirao kada mu je pet meseci nakon pregleda u američkoj bolnici stigao papreno visoki račun.

- LJudi moji, došao mi račun iz američke bolnice, pet meseci nakon što sam obavio pregled tamo. Znate koliko je račun? 2.500 dolara! Ja kad sam to video... 2.500 dolara za pregled grla! Misleći da sam imao upalu grla jer sam dva dana imao temperaturu od 40 stepeni, otišao sam kod doktora, jer smo mi kao studenti na programu "Work and travel" osigurani.

- Ja otišao tamo, prvo pitao da li moram šta da platim. A oni dok nisu proverili osiguranje nisu hteli ni da mi dozvole pregled. Kada su prelistali sve i videli da osiguranje pokriva pregled, pregledali su me. Još sam ja dva puta pre pregleda pitao da li su sigurni da pokriva.

Mnogi su ga u komentarima posavetovali da obavezno plati - posebno jer postoji mogućnost da svoj dug isplati u ratama, dok je drugima ipak pošlo za rukom da i pored sličnih dugova, u Ameriku uđu bez problema.

Zašto je pregled koštao 2.500 dolara?

Razlog zbog kog je Andrejev pregled kod ORL specijaliste u Sjedinjenim Državama “narastao” na čak 2.500 dolara zapravo leži u načinu na koji funkcioniše američki zdravstveni sistem — jednom od najskupljih na svetu.

U Americi svaka bolnica i svaki lekar samostalno određuju cene, pa tako i najobičniji pregled može završiti kao papreno visok račun. Uz to, bolnice često naplaćuju i dodatne stavke, takozvane “facility fees”, odnosno takse za korišćenje prostora, opreme ili čak samog pregleda u ustanovi.

U Andrejevom slučaju, iako je mislio da ga doktor samo “gleda grlo”, verovatno su uračunati:

• pregled specijaliste,
• korišćenje bolničke opreme,
• analiza simptoma,
• administrativne takse,
• i eventualne laboratorijske stavke, čak i ako ih on nije ni primetio.

U SAD je potpuno uobičajeno da se takve stavke gomilaju, pa račun bez problema skače na više stotina ili čak hiljada dolara, čak i za kratku posetu lekaru.

Nakon što osiguranje plati svoj deo, pacijentu ostaje ono što se u Americi zove “out-of-pocket balance” — iznos koji mora da plati sam. U Andrejevom slučaju, to je preostalih 500 dolara, što je za američke standarde gotovo “povoljno”, iako zvuči apsurdno visoko za studenta na Work and Travel programu.