Izvor:Foto: Profimedia
"SVI NESPORAZUMI SA SAD REŠENI" Lavrov optimističan oko UKR
11.12.2025.
13:44
RUSKI ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da su svi "nesporazumi” sa Sjedinjenim Američkim Državama oko Ukrajine rešeni nakon sastanka između predsednika Vladimira Putina i američkog izaslanika Stiva Vitkofa ranije ovog meseca.
Kremlj je opisao sastanak 2. decembra sa Vitkofom i DŽaredom Kušnerom kao "konstruktivan", iako nisu postignuti veći pomaci u rešavanju rata u Ukrajini.
Lavrov je danas rekao da su razgovori potvrdili „međusobno razumevanje” koje su postigli Putin i predsednik SAD Donald Tramp na samitu na Aljasci u avgustu.
- Sada, ovde, u našim pregovorima s Amerikancima o ukrajinskom pitanju, lično verujem da su nesporazumi rešeni - rekao je.
Lavrov je dodao da Rusija želi da se paket dokumenata dogovori kako bi se podržao dugoročni i održivi mirovni sporazum u Ukrajini sa garancijama bezbednosti za sve uključene strane.
- Preneli smo našim američkim kolegama dodatne predloge u vezi sa garancijama kolektivne bezbednosti - rekao je Lavrov.
- Razumemo da se prilikom rasprave o bezbednosnim garancijama ne možemo ograničiti samo na Ukrajinu.
BloombergAdria.com
Takođe je rekao da Rusija neće prihvatiti članstvo Ukrajine u NATO-u i da Moskva želi zaštitu govornika ruskog jezika u Ukrajini, prenosi Jutarnji list.
U sredu je Vašington post predstavio pregovarački paket za Ukrajinu koji se sastoji od tri dokumenta.
Tri dokumenta i sedam ključnih elemenata pregovaračkog paketa
Prema rečima ukrajinskog zvaničnika, pregovarački paket se sastoji od tri dokumenta: mirovnog plana, bezbednosnih garancija i plana ekonomskog oporavka. Iako su pregovori još uvek u toku, a Ukrajina i njeni evropski saveznici pripremaju zajedničke amandmane, glavne tačke su već poznate iz razgovora između američkih i ukrajinskih zvaničnika:
1. Brz ulazak Ukrajine u Evropsku uniju
Ukrajina bi mogla da postane članica EU već 2027. godine. Ovo je izazvalo zabrinutost kod nekih članica, ali Trampova administracija veruje da može da prevaziđe otpor, posebno Mađarske, koja je do sada bila najveća prepreka. Članstvo bi podstaklo trgovinu i investicije, ali bi takođe primoralo Ukrajinu da zauzme odlučniji stav protiv duboko ukorenjene korupcije u državnim preduzećima. U suštini, rat se vodio oko toga da li Ukrajina može postati evropska zemlja – ideja koju ruski predsednik Vladimir Putin prezire.
BloombergAdria.com
2. Američke bezbednosne garancije „slične Članu 5“
SAD bi ponudile Ukrajini bezbednosne garancije po uzoru na Član 5 NATO-a ako Rusija prekrši sporazum. Kijev insistira da bi takav sporazum potpisale Sjedinjene Države i ratifikovao američki Kongres, dok bi evropske zemlje potpisale svoje odvojene sporazume. Dok je kredibilitet američkih garancija oslabljen formulacijama u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti koje dovode u pitanje NATO, Trampov tim kaže da ostaje posvećen kontinuiranoj obaveštajnoj podršci Ukrajini, bez koje nema prave bezbednosti.
3. Očuvanje ukrajinskog suvereniteta bez ruskog veta
Suverenitet Ukrajine bi bio zaštićen od bilo kakve ruske moći veta. Međutim, vode se teški pregovori o pitanju veličine ukrajinske vojske. Razmatra se povećanje američkog predloga sa 600.000 na 800.000 vojnika, što je otprilike broj koji bi Ukrajina imala i posle rata. Kijev, međutim, odbacuje svako ustavno ograničenje, kako to zahteva Moskva, bez obzira na formalni broj snaga.
4. Demilitarizovana zona duž cele linije primirja
Planirano je uspostavljanje demilitarizovane zone duž cele linije primirja - od Donjecke oblasti na severoistoku do Zaporožja i Hersona na jugu. Iza nje bi se nalazilo dodatno područje sa kojeg bi se uklonilo teško naoružanje. Čitava linija bi bila pod strogim nadzorom, slično demilitarizovanoj zoni između Severne i Južne Koreje.
BloombergAdria.com
5. Teritorijalni ustupci i „razmena teritorija“
Teritorijalni ustupci se smatraju neizbežnim, iako se Ukrajina i SAD još uvek spore oko konkretnih linija. Rusija zahteva da Ukrajina odustane od 25 odsto Donjecka koji još uvek kontroliše. Trampov tim tvrdi da bi Ukrajina verovatno ionako izgubila tu teritoriju u narednih šest meseci borbi i da bi ustupci sada spasili živote. Zelenski je u ponedeljak rekao da nema „zakonsko pravo“ da ustupi teritoriju Rusiji, a kao moguće rešenje pomenuo je korejski model, prema kojem obe Koreje i dalje polažu pravo na celo poluostrvo.
6. Budućnost nuklearne elektrane Zaporožje
Nuklearna elektrana Zaporožje, najveća u Evropi, više ne bi bila pod ruskom okupacijom. Govori se o preuzimanju od strane Sjedinjenih Država, što neki ukrajinski zvaničnici vide kao „američko sredstvo odvraćanja“ - garanciju da bi svaka nova ruska agresija automatski uključila Vašington.
BloombergAdria.com
7. Ekonomski oporavak za Ukrajinu, ali i za Rusiju
Trampova administracija želi da podstakne velike investicije i ekonomski razvoj u Ukrajini. Jedan izvor finansiranja bilo bi više od 200 milijardi dolara ruske imovine zamrznute u Evropi, od čega je već predloženo da se 100 milijardi dolara odmah stavi na raspolaganje Ukrajini za reparacije, sa mogućnošću povećanja tog iznosa.
Dugoročni pokretač oporavka bile bi američke investicije, uključujući plan za Fond za razvoj Ukrajine, u kojem učestvuju Blekrok i Svetska banka, a koji bi mogao da privuče do 400 milijardi dolara. Istovremeno, Tramp želi slične inicijative za investicije i oporavak za Rusiju, zasnovane na uverenju da zemlje koje trguju i prosperiraju ne ratuju - iako istorija, uključujući nacističku Nemačku i današnju Kinu, pokazuje da to nije uvek tačno.