SOJA JOVANOVIĆ Nemoguće ne postoji, opravdanja nema

Soja Jovanović bila je jedna od najznačajnijih ličnosti jugoslovenskog i srpskog pozorišta, pionirka režije i prva profesionalna pozorišna rediteljka u Jugoslaviji.

NJene prve filmove kritika je propratila rečima: "režirao Soja Jovanović". I poznanici su često zaboravljali da je žena, pa joj je tako portir prilikom posete preduzeću u kom joj je radila prijateljica, rekao da je nezgodno da sada uznemirava drugarice jer slave Dan žena.

- Zaboravio je da sam i ja drugarica - kasnije je prokomentarisala.

Rođena je 1922. godine u uglednoj porodici u Beogradu, gde je provela najveći deo svog života i ostvarila najvažnije delove svoje umetničke karijere. Otac Pavle bio je hemičar, majka Slavka filozof, deda Milan dvorski fotograf, a njegov brat čuveni slikar Paja Jovanović. Soja je sa ocem često odlazila u laboratoriju. Za nju, hemija je bila čarolija, pa ju je rat zatekao kao brucoškinju tehnologije. Od epruveta je, ipak, odustala, pa je upisala glumu na Dramskom odseku Muzičke akademije.

BloombergAdria.com

Još tokom mladosti pokazivala je snažno interesovanje za književnost, umetnost i pozorište. Nakon Drugog svetskog rata započela je profesionalni put u vremenu kada je pozorišna scena bila u intenzivnom razvoju, ali i gotovo isključivo muška profesija. Uprkos predrasudama i ograničenjima tog vremena, Soja Jovanović se brzo istakla talentom, radnom disciplinom i jasnom rediteljskom vizijom.

Najveći deo svoje karijere vezala je za Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu, gde je režirala brojne predstave koje su obeležile repertoar i podigle umetničke standarde tog teatra. Režirala je dela domaćih i svetskih autora, od klasika do savremenih komada, sa posebnom pažnjom prema glumačkoj igri, ritmu predstave i jasnoći scenskog izraza. Bila je poznata po tome što je umela da iz glumaca izvuče snažne, uverljive i emocionalno bogate interpretacije.

Pored pozorišta, Soja Jovanović je ostvarila zapažen doprinos i na filmu. Najpoznatija je po režiji prvog jugoslovenskog dugometražnog filma „Pop Ćira i pop Spira“ iz 1957. godine, koji se smatra jednim od klasika jugoslovenske kinematografije. Time je potvrdila svoju svestranost i sposobnost da se izrazi i van pozorišne scene.

Tokom života dobijala je brojna priznanja i nagrade za svoj rad, a njen značaj prevazilazi pojedinačna ostvarenja. Soja Jovanović ostala je upamćena kao žena koja je otvorila vrata mnogim budućim generacijama rediteljki, dokazavši da umetnički autoritet i kreativna snaga ne zavise od pola, već od znanja, hrabrosti i posvećenosti.

Između ostalog, pripala joj je Zlatna arena u Puli (1975.), Specijalna diploma Kinoteke za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti, nagrada Bojan Stupica i mnoge druge.

BloombergAdria.com

Humor je bio njeno oružje i u životu. Dok je primala nagradu Bojan Stupica za režiju predstave "Kabare", lopovi su ušli u njen stan i odneli 27.000 maraka. Bila je 1994. godina, novac joj je bio potreban za lečenje, ali uspela je Soja i ovu situaciju da okrene na šalu.

- Tešim se činjenicom da sam u boljoj poziciji od štediša „Dafiment banke” i „Jugoskandika” jer oni se beskonačno nadaju da će svoj novac dobiti nazad, a ja tim problemom nisam opterećena - rekla je Soja.

Zaslužna je za procvat Beogradskog dramskog pozorišta od 1951. NJene glavne pozorišne režije su: Labiš Florentinski šešir, Breht Dobri čovek iz Sečuana, Anuj Bal lopova, Friš Andora, Miler Pripovest o dva ponedeljka i Mir-Jam 'Ranjeni orao. Režirala je i prvi jugoslovenski dugometražni film u boji Pop Ćira i pop Spira, Diližansa snova, Put oko sveta, Dr, Sumnjivo lice. Orlovi rano lete, Običan čovek.

Tokom karijere koja je trajala pola veka postavila je ukupno 50 predstava, kao i 23 igrana filma i serija.

Soja Jovanović je preminula u Beogradu 22. aprila 2002. godine, a 2014. godine grad postavlja spomen-ploču najvećoj srpskoj režiserki na uglu NJegoševe i ulice Maksima Gorkog.

Decu nije imala, ali je iza sebe ostavila više nego što staje u prosečan životni vek. "Nemoguće ne postoji, opravdanja nema" bila je njena krilatica do samog kraja, pa joj nije bilo lako da prihvati vreme u kom caruju izgovori i nevešta objašnjenja.

- Ako čovek traži, bez obzira na to gde, mora nešto naći, samo ako je uporan i znatiželjan. Ceo život je takav, kao onaj tavan iz mog detinjstva - poručila je žena natprirodne snage.

NJena biografija i život svedoče o istrajnosti, ljubavi prema umetnosti i dubokoj vernosti pozorištu, koje je za nju bilo ne samo profesija, već i životni poziv.

BloombergAdria.com