DANAS JE SVETI NIKOLA: Crveno slavo i najčešća slava u Srba

Roditelji Nikolajevi su se zvali Teofan i Nona, oni su bili dobrostojeći stanovnici Patare, bili su hrišćani. U bazilici (u hramu) u Patari oni odlaze na liturgiju, na molitvu. Nemaju dece i zato se mole Bogu, nadaju se čudu. Godine 270. a po nekima i 280. Teofanu i Noni su uslišene molitve i dobijaju sina, koji dobija ime Nikolaos (Nikolaj) i to ime znači – pobeditelj naroda. (Zato je pravilno reći, da neko slavi Svetog Nikolaja, a ne Nikolu).

Duhovnom životu sveti Nikolaj se naučio kod svog strica Nikolaja, episkopa patarskog, i zamonašio se u manastiru Novi Sion, koji je osnovao upravo njegov stric.

Po smrti roditelja Nikolaj je razdelio nasleđeno imanje siromasima ne zadržavajući ništa za sebe. Kažu da je idući ulicama Patare delio milostinju svakom prosjaku na kojeg je naišao. Hranio gladne, oblačio neodevene, za zelenaše nastali su teški dani, otac Nikolaj otkupljivao je sve dužnike. Tajno pomagao osiromašenog bogataša, koji je hteo da svoj dom pretvori u javnu kuću, a svoje ćerke u bludnice, jer nije mogao da ih uda. Prozrevši njegovu nameru Nikolaj mu tri puta kroz prozor ubacuje kese zlatnika i on udaje sve tri ćerke. Ne znajući ko mu pomaže, on dolazi na molitvu u crkvu u Patari i blagodari Bogu. Treći put kada je Nikolaj hteo da ostavi zlatnike, taj čovek istrčava na ulicu i sreće Nikolaja, i baca mu se pred noge iz zahvalnosti. Nikolaj ga podiže sa zemlje i kaže mu da nikome ne govori ko mu je pomogao. ( To je Sveti Nikolaj koji donosi poklone deci i pomaže siromašnima, on je vekovima bio pravi „Deda Mraz“, a ne ova današnja debeljuškasta verzija od „Deda Mraza.

Sveti Nikolaj u svetoj zemlji

Pošto mu je stric bio u Svetoj Zemlji i Nikolaj je imao nameru da je poseti. Jedan brod koji je dovezao žito iz Aleksandrije u Pataru, na njega se ukrcao Nikolaj. Kada je došao na brod, Nikolaj je rekao kapetanu: „Vidim đavola kako ulazi na brod, hoće da ga potopi“! Kapetan mu je odgovorio: „Vi hrišćani svuda vidite đavole“ – podsmehnuo mu se Egipćanin. Iznenada nastala je velika oluja, platno na jedrima se cepalo, jedan od mornara pao je sa jarbola, veslači iz potpalublja istrčali su na palubu.

Putnici su tražili pomoć od Nikolaja. Nikolaj im je odgovorio da budu hrabri i da se uzdaju u Boga. Nikolaj se molio i bura je prestala. Nikolaj je prišao nastradalom mornaru i molio se Bogu i mornar je ustao živ i zdrav. Putnici su se krstili, radovali se i opkolili su svetitelja. Kapetan je pao na kolena i sam se osenio krsnim znakom. Vesti su se brzo širile, cela Aleksandrija se sjatila oko Nikolaja. Iz Aleksandrije on je došao u Jerusalim, koji je tada bio rimska kolonija pod imenom: Elija Kapitolina. Nikolaj je obišao sveta mesta. Poklonio se svetom grobu. U Judejskoj pustinji se susreo sa brojnim otšelnicima. Došavši u Likiju, Nikolaj je stupio u bratstvo manastira Sveti Sio, čiji je osnivač njegov stric i tu je Nikolaj provodio život u neprestanoj molitvi.

Kao sveštenik u Patari bio se pročuo svojim milosrđem, mada je on brižljivo skrivao svoja milosrdna dela ispunjujući reč Gospodnju: „Da ne zna levica tvoja što čini desnica tvoja“.

Kada se predao samoći, smišljajući da tako do smrti proživi, došao mu je glas: „Nikolaje, pođi na podvig u narod, ako želiš biti od mene uvenčan“.

Odmah potom čudesnim promislom Božjim bio je izabran za arhiepiskopa grada Mira u Likiji. Milostiv, mudar, neustrašiv, sveti Nikolaj bio je pravi pastir dobri stadu svome.

U vreme gonjenja hrišćana pod Dioklecijanom i Maksimijanom bačen je u tamnicu, no i u tamnici poučavao je ljude zakonu Božjem. Prisustvovao Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, i, iz velike revnosti prema istini, udario rukom jeretika Arija. Zbog toga dela bio je uklonjen sa Sabora i od arhijerejske službe sve dok se nekolicini prvih arhijereja na Saboru nije javio sam Gospod Hristos i Presveta Bogorodica i dok nisu objavili svoje blagovolenje prema Nikolaju.

Zaštitnik istine Božje, ovaj divni svetitelj bio je uvek i odvažan zaštitnik pravde među ljudima. U dva maha spasao je po tri čoveka od nezaslužene smrtne kazne. Milostiv, istinit, pravdoljubiv, on je hodio među ljudima kao anđeo Božji. Još za života ljudi su ga smatrali svetiteljem i prizivali ga u pomoć u mukama i bedama; i on se javljao, u snu i na javi, onima koji su ga prizivali, podjednako lako i brzo nablizu i nadaleko, i pomagao.

Od njegovog lica sijala je svetlost kao od lica Mojsijeva, i on je samom svojom pojavom donosio utehu, tišinu i dobru volju među ljude. U starosti poboleo je malo i upokojio se u Gospodu, mnogotrudan i mnogoplodan, da se večno veseli u carstvu nebeskom produžujući da čudesima na zemlji pomaže vernima i proslavlja Boga svoga.

Čuvao sunarodnike od gladi

Pored toga što je verne sačuvao od lažne vere, sačuvao ih je i od gladi. Nekoliko puta su Miru Likijsku zadesile sušne godine. Tako su 311. i 312. godina, bile gladne godine. I ponovo je glad bila 333. god. Žalostan što mu stanovnici Mire nemaju žita, Sveti Nikolaj se javio u snu nekom trgovcu iz Italije koji je krenuo da žito preveze u Galiju. U snu mu je Nikolaj rekao da promeni kurs i da dođe u Miru Likijsku. U snu mu je Nikolaj dao tri zlatnika. I ovaj trgovac kada se probudio, setio se šta mu je Nikolaj naredio, i nalazi tri zlatnika. I on je krenuo ka Miri Likijskoj, gde je presrećnim Miranima rasprodao žito, i tada se susreo sa Nikolajem.

Upokojio se  335, a po nekima 345. godine. Sahranjen je u Sabornom hramu u gradu Mira. Kasnije su njegovo telo Latini, tj. krstaši preneli u Italiju u grad Bari, taj prenos njegovih moštiju se kod nas slavi 22. maja, kao „Mladi Nikola“.

Na mnogim ikonama Svetog Nikolaja nalaze se slova: F, H, F, P. To su početna slova od grčkih reči: FOS HRISTU FENI PASIN – ova rečenica znači: Svetlost Hristova svetli svima, ili Svetlost Hristova prosvećuje sve.

(Eparhija žička, Eparhija šumadijska)