DAN VELIKIH ČUDA: 6 stvari koje valja uraditi na Sv. Nikolu

Sveti Nikola, poznat i kao Čudotvorac i Nikola Mirlikijski, bio je episkop u gradu Mira u Likiji, u oblasti Male Azije, koja se u to vreme nalazila u okviru Rimskog carstva, a danas pripada teritoriji Turske.

Živeo je tokom 4. veka i u celokupnom hrišćanskom svetu poštovan je kao veliki svetitelj i čudotvorac.

Nikoljdan se obeležava 19. decembra i smatra se jednom od najrasprostranjenijih slava među Srbima, s najvećim brojem svečara. Vernici veruju da Sveti Nikola poseduje čudesne moći, a iz njegovih moštiju, prema predanju, neprestano izvire sveto miro, koje se koristi za isceljenje bolesnih.

Sveti Nikola je, prema hrišćanskoj tradiciji, pomagao brodovima koji su zapadali u nevolje, spasavao mornare i putnike, zbog čega se smatra zaštitnikom moreplovaca. Mornari mu se i danas obraćaju u trenucima opasnosti, moleći ga za pomoć tokom oluja i brodoloma.

Običaji i verovanja na Sv. Nikolu

Za ovaj praznik vezuje se mnogo narodnih običaja jer obeležavanje dana Svetog Nikole ima veoma dugu tradiciju, a obično se kaže da "valja" uraditi sledećih šest stvari.

• Sveti Nikola Čudotvorac u narodu je upamćen kao veliki dobrotvor, zaštitnik siromašnih i onih u nevolji. Zato se veruje da bi na njegov praznik trebalo slediti njegov primer i učiniti dobro delo, po mogućstvu nenametljivo i bez potrebe da se o tome govori. Kao što je svetac pomagao tajno, tako bi i vernici trebalo da daruju, a čak i simbolična pomoć, poput slanja humanitarne poruke, ima veliku vrednost.
• U pojedinim krajevima Srbije održalo se verovanje da se na ovaj dan Svetom Nikoli posebno mole bračni parovi koji žele potomstvo. Smatra se da su njegove molitve snažne i da donose utehu, nadu i blagoslov.
• Darivanje dece je duboko ukorenjen običaj na velike hrišćanske praznike, a dan Svetog Nikole nije izuzetak. Smatra se da je lepo obradovati najmlađe nečim novim, makar to bila sitnica: jabuka, čokoladica ili kesica bombona, pošto se veruje da se time priziva radost i blagostanje u dom.
• Jedan od važnih narodnih običaja vezanih za Svetog Nikolu jeste i praštanje dugova. Veruje se da oprost donosi duševni mir i omogućava da se u novu godinu uđe rasterećen i spreman za obilje. Ako oprost nije moguć, savetuje se da se tog dana makar ne potražuje dug od drugih.
• U decembru se tradicionalno sadi božićna pšenica, simbol života i napretka, i to na dva važna datuma, na Svetu Varvaru i Svetog Nikolu. Ukoliko pšenica nije posejana 17. decembra, praznik Svetog Nikole 19. decembra smatra se poslednjom prilikom za ovaj običaj, koji se lako i brzo obavlja u kućnim uslovima.
• Takođe, postoji verovanje da na praznik Svetog Nikole ne bi trebalo kretati na put. U prošlosti su brodovi, bez obzira gde su se nalazili, spuštali sidra i mirovali do narednog dana, odajući poštovanje svecu i moleći se za sigurnost pre nastavka plovidbe.

(Glossu)