"Ruske rakete mogu da pogode SAD za 18 minuta"

Norveški ministar odbrane Tore Sandvik pokazao je kartu sveta iz arktičke perspektive. Upirao je prstom u rusko poluostrvo Kola, na kojem se nalazi jedna od najvećih svetskih baza nuklearnog arsenala. Najkraća putanja projektila odande do velikih američkih gradova vodi preko Arktika, blizu Severnog pola i Grenlanda, rekao je za Fajnenšal Tajms. "Interkontinentalni balistički projektil leti brzinom od sedam kilometara u sekundi. Od lansiranja do udara u veći američki grad prođe samo 18 minuta", pojašnjava Sandvik, dodajući kako je to pitanje "odbrane domovine" za ceo NATO. Zbog toga pitanje arktičke sigurnosti predstavlja temeljni zadatak odbrane za NATO.

Povećano interesovanje američkog predsednika Donalda Trampa za Grenland, koji je prošle nedelje rezultirao dogovorom sa glavnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom, dodatno je usmerio pažnju Saveza prema severu – na temu na koju nordijske zemlje upozoravaju već decenijama. Posle završetka Hladnog rata većina arktičkih država, uključujući Rusiju i Sjedinjene Države, znatno je smanjila vojnu prisutnost u regionu i zatvorila brojne baze. No Rusija je već početkom 2000-tih, pod vođstvom Vladimira Putina, započela sistemsko vojno i ekonomsko jačanje Arktika, znatno pre zapadnih zemalja.

Danas Moskva kontroliše oko polovine kopnenog i morskog prostora Arktika i upravlja sa više od 40 vojnih objekata duž arktičke obale – od vojnih baza i aerodroma do radarskih stanica. Region ima ključnu ulogu u ruskoj nuklearnoj strategiji, a na poluostrvu Kola smeštena je Severna flota, koja upravlja s polovinom ruskih nuklearnih podmornica. “Severna flota, a posebno njene podmornice, predstavlja srž ruskog sistema strateškog odvraćanja. Upravo zbog toga kontinuirano se modernizuje”, ističe Ondrej Ditrih iz Instituta Evropske unije za bezbednosne studije.

BloombergAdria.com

Rusija održava visok nivo pripravnosti i na nuklearnom poligonu na Novoj Zemlji, gde je prošlog oktobra testirala krstareću raketu Burevestnik sa nuklearnim pogonom. Istovremeno promoviše Severni morski put kao znatno kraću trgovačku rutu između Kine i Evrope. Ovakav razvoj situacije izaziva sve veću zabrinutost među ruskim susedima, koji pozivaju NATO na snažniji angažman u regionu – zasad sa ograničenim rezultatima.

“Svesni smo da Rusija intenzivira aktivnosti na severu. Istovremeno, sa topljenjem polarnog leda, Kina se pojavljuje kao sve uticajniji akter sa globalnim ambicijama. Sami sebe nazivaju ‘državom bliskom Arktiku’”, upozorava Sandvik. Danska premijerka Mete Frederiksen naglašava da se sigurnost Arktika tiče celog NATO-a te poziva na jači angažman Saveza.

Slično poručuje i vrhovni zapovednik NATO-ovih snaga, admiral Đuzepe Kavo Dragone, koji Arktik opisuje kao područje od izuzetne strateške važnosti. Nekoliko država članica, među njima SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska, već je pojačalo obuku svojih snaga za delovanje u arktičkim uslovima.

BloombergAdria.com

U martu će se u severnoj Norveškoj održati velika vojna vježba Kold Respons, na kojoj će oko 25.000 vojnika iz zemalja NATO-a, uključujući 4.000 američkih, uvežbavati operacije u ekstremnim zimskim uslovima. Nordijske zemlje pritom nastoje da pokažu svoju važnost Vašingtonu, posebno u području obaveštajnog nadzora. Posebna pažnja usmerena je na dva strateška pomorska prolaza: GIUK prolaz između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva te takozvani Medveđi prolaz između Svalbarda i norveškog kopna, koji bi u slučaju sukoba mogli da postanu ključna žarišta.

Norveška ta područja nadzire izviđačkim avionima P-8, satelitima, bespilotnim letelicama dugog dometa, podmornicama i fregatama. “Na taj način NATO razmišlja o odbrani ovog prostora u slučaju krize, ali primarni cilj je sprečiti eskalaciju i odvratiti Rusiju”, rekao je Sandvik.

Visoki nordijski zvaničnici ističu kako SAD uveliko zavise o podacima prikupljenima na tom području. Većina pažnje usmerena je na nadzor vazdušnog i podvodnog prostora, a ne na kopnene operacije. Kako je rekao jedan danski zvančnik, Grenland je praktično nemoguće okupirati, jer je gotovo u celosti prekriven ledom i snegom.

BloombergAdria.com

Ipak, američki predseednik Tramp razmatra Grenland kao potencijalnu lokaciju za budući sistem protivraketne odbrane “Zlatna kupola”. SAD već upravlja ključnom vojnom infrastrukturom na ostrvu, svemirskom bazom Pitifik, koja ima važnu ulogu u sistemima ranog upozoravanja.

Uprkos svemu, u nordijskim zemljama raste zabrinutost da će Arktik, dosad relativno stabilan region, postati novo poprište militarizacije. “Strahujem da bezbednosne teme potpuno potiskuju pitanja klimatskih promena, infrastrukture i prava autohtonih naroda”, upozorava jedan visoki zvaničnik.

Rat u Ukrajini privremeno je usporio rusko vojno jačanje na Arktiku, jer su pojedine arktičke brigade prebačene na ratište, gde su pretrpele velike gubitke. No uprkos tome, i Moskva i Peking dugoročno planiraju svoje poteze u regionu u kojem topljenje leda može temeljno da promeni vojnu i ekonomsku ravnotežu. “Na Arktiku se odvija tiha, ali intenzivna trka u strateškom nadmetanju”, zaključuje Sandvik.