Da li je HLADNOĆA zaista kriva što se često razboljevamo?

Kako temperature padaju u zimskim mesecima, mnogi se pitaju da li hladno vreme samo po sebi uzrokuje bolest - posebno prehladu i grip - ili postoji nešto drugo što stoji iza povećanog broja oboljenja. 

Iako se zima često povezuje sa većim brojem respiratornih infekcija, stručnjaci kažu da je odgovor na ovo pitanje složeniji nego što izgleda na prvi pogled.

Zimske prehlade nisu direktno uzrokovane hladnoćom

Medicinski stručnjaci i istraživanja ukazuju da hladno vreme samo po sebi ne izaziva prehladu ili grip - ti zdravstveni problemi su izazvani virusima i bakterijama, a ne niskim temperaturama. To znači da boravak napolju u hladnoći ne „prosto“ izaziva bolest ako niste bili izloženi virusu koji je uzročnik 

Zašto se onda čini da se više razbolimo zimi?

Postoje nekoliko ključnih razloga zbog kojih se tokom hladnih meseci češće razboljevamo:

• Više vremena provodimo u zatvorenim prostorima: Kada je napolju hladno, ljudi se skupljaju u unutrašnjim prostorima sa slabijom ventilacijom - škole, domovi, javni prevoz, pa se virusi lakše prenose sa osobe na osobu.
• Virusi su otporniji u hladnom i suvom vazduhu: Određeni respiratorni virusi, uključujući rinoviruse koji najčešće uzrokuju prehlade, bolje preživljavaju i šire se u hladnom i suvom vazduhu karakterističnom za zimu. To znači da njihove kapljice mogu da ostanu zarazne duže vremena.
• Imuni odgovor može biti oslabljeni: Hladnije temperature i suvlji vazduh mogu uticati na odbrambene mehanizme našeg tela, posebno u respiratornim putevima, pa virusima postaje lakše da se razmnožavaju i prodiru dublje u organizam.
• Nizak nivo vitamina D: Tokom zime ljudi su manje izloženi sunčevoj svetlosti, što može dovesti do nižih nivoa vitamina D - nutrijenta koji igra ulogu u funkciji imunog sistema.

Ekstremna hladnoća može doprineti slabijoj otpornosti

Iako hladnoća sama po sebi ne izaziva virusne bolesti, kada je telo dugo izloženo ekstremno niskim temperaturama bez adekvatne zaštite, može se dogoditi da organizam troši više energije na održavanje telesne toplote. 

To može, u retkim situacijama, dovesti do slabljenja ukupne otpornosti i povećane podložnosti infekcijama - posebno kod osoba koje su već oslabljene ili iscrpljene.

Zaključak: Hladnoća ne uzrokuje bolest, ali je povezana sa češćim oboljevanjem

U suštini, hladno vreme ne izaziva direktno zarazu - to rade virusi. Međutim, uslovi koje zima donosi (više vreme provedenog u zatvorenim prostorima, hladan i suv vazduh, promena imuniteta) olakšavaju prenos i preživljavanje virusnih infekcija, pa je prirodno da se broj prehlada i sličnih oboljenja poveća u ovom periodu godine.

(Srbija Danas)