DRAMA SRPSKOG ORLA Zatočili ga i prodali, a sad usledio obrt

Nakon što je tokom jesenje seobe uhvaćen i zatočen na Bliskom istoku, Feliks je pronađen i trenutno se nalazi na bezbednoj lokaciji u Libanu.

Kako je saopštilo Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, zahvaljujući intenzivnim razgovorima i saradnji sa kolegama i prijateljima iz regiona Bliskog istoka, mladi orao je lociran i smešten u prihvatilište za divlje ptice severno od Bejruta.

Prema dostupnim informacijama, Feliks je u odličnom zdravstvenom stanju, vitalan je, bez zabeleženih povreda i svakim danom pokazuje sve veću snagu i želju da ponovo leti.

Iako se razmatrala mogućnost njegovog puštanja u prirodu na tom području, iz Društva ističu da to nije opcija. Mediteran i Bliski istok važe za jedno od najopasnijih područja za ptice grabljivice zbog masovnog krivolova i ilegalne trgovine, pa bi Feliksovo puštanje tamo značilo da se ponovo izloži istim rizicima.

Jedino bezbedno rešenje jeste njegov povratak u Srbiju, uz organizovan avio-prevoz.

Saradnici iz Libana pronašli su avio-kompaniju spremnu da transportuje pticu do Beograda, ali pod uslovom da Feliks ima i pratioca tokom leta, čime bi se znatno smanjili troškovi. Let će, po svemu sudeći, morati da ide preko treće zemlje, najverovatnije preko Turske, prenose subotičke.

Ukupni troškovi avionske karte, kao i smeštaja i ishrane tokom boravka u Libanu, iznose oko 1.500 evra, a iz Društva navode da bi bilo idealno da se sredstva prikupe u narednih desetak dana.

Podsetimo, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije krajem 2025. godine saopštilo je da je mladi orao krstaš po imenu Feliks, koji je praćen satelitskim odašiljačima Srbije, uhvaćen u Libanu i prodat krijumčarima u Siriji, koji sada organizaciji nude otkup ptice.

Društvo je tada dobilo potvrdu da je ptica uhvaćena u Libanu i prodata krijumčarima u Siriji, koji su joj uklonili prstenove i uništili odašiljač.

- NJegovo kretanje smo pratili do 23. oktobra, kada nam je signal pokazao da se njegovo kretanje zaustavilo na granici Turske i Sirije. U početku smo mislili da je to zbog toga što u tom delu zemlje nema dobre pokrivenosti i signala koje koristi taj uređaj i nismo imali zapravo podatke duže od mesec dana o njegovom kretanju, da bismo tek nedavno saznali od ljudi koji se zapravo bore i koji rade na sprečavanju ilegalne trgovine i ubijanja ptica grabljivica iz Libana da je naš orao krstaš zapravo uhvaćen, da su mu skinute markacije, odnosno prstenovi i da je odašiljač uništen - naveo je Miroslav Dudok iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica za NJuzMaks Balkans.

Ilegalna trgovina pticama predstavlja globalno rastući problem. Najnoviji izveštaj pokazuje da je u Evropskoj uniji tokom 2023. zabeleženo više od 5.000 zaplena pošiljki divljih vrsta, uključujući veliki broj živih ptica.

Analize ukazuju da se skoro polovina poznatih vrsta ptica nalazi pod pritiskom trgovine, dok je potražnja za egzotičnim ljubimcima i grabljivcima u porastu širom sveta.

- Nažalost, iz godine u godinu mi imamo sve više i više slučajeva povezanih sa krađom ptica, pogotovo aktuelnih na ovim prostorima, kao što su štiglići i zelentarke. To su atraktivne ptice koje su interesantne zbog svog oglašavanja i ptičarenja. Aktuelne su u južnim delovima Srbije, gde ove ptice hvataju iz prirode i ukrštaju, prave hibride i prodaju pod pet šopovima - objašnjava Kristina Milošević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.

Dudok je istakao da je za Feliksa tražena izvesna suma novca.

- Kao poklon nama su nudili i još jednu jedinku strogo zaštićene vrste. U pitanju je bila bela kanja, koja je, zapravo, iščezla gnezdarica u Srbiji. Naravno, mi nismo prihvatili tu ponudu, jer bi na taj način postali deo tog celog lanca krijumčarenja divljih životinja. Tako da mi za orla Feliksa praktično ne znamo ni da li je uopšte živ, da li je ranjen i kakve je vitalnosti, kao i da li bi i nakon potencijalnog puštanja ptica bila sposobna za dalji opstanak u prirodi - rekao je on.

O slučaju Feliksa i njegovom istorijskom poletanju iz okoline Bačke Topole, kao i o opasnostima koje vrebaju orlove krstaše tokom seobe, pre nekoliko meseci pisao je i Magločistač, ukazujući na značaj satelitskog praćenja i na razmere krivolova sa kojima se ova ugrožena vrsta suočava van granica Evrope.

Feliks ima poseban značaj za zaštitu prirode u Srbiji. Izležen u Bačkoj Topoli, on je bio prva jedinka orla krstaša koju je Društvo satelitski pratilo, a podaci o njegovom kretanju dali su dragocen uvid u ponašanje mladih ptica, njihove rute, mesta zadržavanja i pretnje sa kojima se susreću tokom života. NJegova sudbina dodatno je potvrdila strahovanja stručnjaka da su dalekovodi, vetroparkovi i naročito krivolov među najvećim opasnostima za ovu vrstu.

Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poručuju da Feliksov povratak nije važan samo za jednu pticu, već i za budućnost orla krstaša u Srbiji, jer simbolizuje napore da se ova ugrožena vrsta ponovo trajno vrati u Panonsku niziju i da se njena populacija očuva za naredne generacije.