"JEDVA SAM OSTAO ŽIV": Kako se Slaviša opredelio za glumu?

Slaviši je život dao niz različitih i poslovnih uloga. Rodio se u kolima, maštao je o košarkaškoj reprezentaciji, ali ga je život doveo do puta bokserskog kkomentatora i glumačkog podijuma. Može se reći da je život Slaviše Čurovića pravi filmski scenario. Živi na relaciji Podgorica - Beograd. 

- Moji baba i tata su išli kolima i majka je ušla tek u deveti mesec, doktor je rekao da može da putuje. Kako se truckalo starim putem od Podgorice ka Srbiji ja sam negde ispao kod Kolašina otprilike - kaže Slaviša i otkriva koliko je vezan za Podgoricu.

- Ima jedna stvar šta nikad nisam naučio da hodam po ovom snegu nego idem kao patka i dalje. A drugo, imam divan odnos sa bratom i njegovom porodicom. Na žalost, otac i majka su umrli dosta mladi i njihovi grobovi su u Podgorici. Imam jedan divan maslinjak koji dižem iza kuće u brdu. Imam i baštu i stotinjak vrsta biljaka. Ove godine su mi dobro rodile pomorandže, limunovi i mandarine, pa to donesem ovde. 

- Što se tiče posla i svega, Beograd mi je pružio sigurnost i uvek kažem da mi je Beograd sve dao i Srbija i bezbrojno sam zahvalan tome, ali čovek se najbolje oseća onamo odakle je.

Slaviša je otkrio da je ideja o studiranju glume došla tek kasnije. U međuvremenu je imao maštanja o košarkaškim uspesima: 

- Planirao sam da ću biti košarkaški reprezentativac. To je išlo stvarno dobro do tih užasnih zaušaka 1993. godine. Jedva sam tada ostao živ, 21 dan bolnice, teška muka. To je bio kraj moje karijere - priznaje on. 

Otkrio je i kako je došao u kontakt sa glumom:

- Posle sam otišao na boks i onda su rekli, pošto sam se tamo šalio po čitav dan, upiši, evo tu se raspisuje. Bio je Minja Dedić. Otišao sam tamo i on me primetio među 350 kandidata - rekao je Čurović u emisiji "Balkanskom ulicom".