NAJODANIJI SARADNIK AJATOLAHA Sad mu je poveren novi zadatak

Iako diplomatski kanali još nisu zatvoreni, među iranskim rukovodstvom postoji sve snažnija procena da bi pregovori mogli da propadnu i da bi bezbednosna situacija mogla da eskalira u direktne udare na ključne vojne, nuklearne i političke ciljeve. U takvoj atmosferi povećane neizvesnosti, Iran paralelno sprovodi dvostruku strategiju - javno ostavlja prostor za dogovor, dok istovremeno brzo konsoliduje svoju unutrašnju strukturu moći, reorganizuje lance komandovanja i razvija planove za kontinuitet državne uprave čak i u slučaju atentata na visoke zvaničnike.

Potvrđena kupovina ruskog oružja, uključujući 500 mobilnih lansera „Verba“ i 2.500 raketa 9M336, takođe dobija posebnu težinu, pri čemu Teheran značajno jača svoju protivvazdušnu odbranu i šalje poruku da računa na mogućnost dugoročnog, asimetričnog i regionalno proširenog sukoba.

Prema rečima nekoliko visokih iranskih zvaničnika, vrhovni vođa ajatolah Hamnei je zadužio Alija Laridžanija, jednog od svojih najlojalnijih i najiskusnijih saradnika, da koordinira ključne političke i bezbednosne procese u zemlji usred rastuće pretnje sukoba sa SAD.

Uzima se u obzir scenario mogućeg atentata na samog vrhovnog vođu, ali i na njegovog sina Modžtabu, što dodatno ubrzava aktiviranje kriznih planova. Šest visokih zvaničnika, tri pripadnika Revolucionarne garde i dva bivša diplomate navode da od početka januara Laridžani praktično kontroliše najosetljivije segmente državne politike, posebno nakon izbijanja protesta i zaoštravanja američke retorike.

Laridžani, šezdesetsedmogodišnji veteran političke scene i bivši komandant Revolucionarne garde, tako je u senci preuzeo neka od ovlašćenja koja formalno pripadaju predsedniku Masudu Pezeškijanu.

Pezeškijan, kardiohirurg koji je ušao u politiku sa reputacijom umerenog reformiste, suočava se sa izuzetno složenom godinom koju obeležavaju ekonomski pritisci, međunarodne sankcije i rastući bezbednosni rizici.

Ali pravi centar donošenja odluka, prema ovim izvorima, pomerio se u bezbednosni krug blizak vrhovnom vođi.

Ajatolah Ali Hamnei je navodno izdao precizne i stroge direktive kojima se uspostavlja višeslojni sistem sukcesije. Za svaku vojnu i državnu poziciju koju lično imenuje, određuju se četiri nivoa potencijalnih naslednika, a svim komandantima se nalaže da predlože do četiri imena koja bi mogla odmah da preuzmu vlast u krizi. Ovlašćenja su delegirana uskom krugu najpoverljivijih pojedinaca koji bi, u slučaju gubitka komunikacije sa vrhovnim vođom ili njegovog ubistva, imali mandat da donose operativne odluke bez odlaganja.

Ovo je pokušaj da se spreči vakuum moći i mogući unutrašnji sukobi u suočavanju sa spoljnom agresijom. Iran, prema ovim procenama, već deluje pod pretpostavkom da su američki napadi mogući, čak i verovatni, uprkos kontinuiranim diplomatskim kontaktima. Sve oružane snage su stavljene u stanje visoke pripravnosti.

Lanseri balističkih raketa raspoređeni su duž zapadne granice sa Irakom, ali i duž južne obale, sa jasnom porukom odvraćanja prema Izraelu i američkim bazama u regionu. Vazdušni prostor je nekoliko puta zatvaran zbog testiranja raketa i velikih vojnih vežbi u Persijskom zalivu, uključujući simulacije koje podrazumevaju privremeno zatvaranje Ormuskog moreuza, jedne od ključnih svetskih energetskih arterija.

U slučaju rata, specijalne snage, policija, obaveštajne službe i jedinice milicije Basidž povezane sa Revolucionarnom gardom bile bi raspoređene na ulicama većih gradova kako bi sprečile unutrašnje nemire, suzbile moguće proteste i identifikovale pojedince osumnjičene za saradnju sa stranim obaveštajnim službama. Bezbednosna doktrina tako obuhvata i spoljašnju i unutrašnju dimenziju sukoba.

Planovi rukovodstva uključuju i politički scenario nakon mogućeg uklanjanja vrhovnog vođe i drugih ključnih ličnosti. U tom kontekstu, pominje se potreba za „iranskom Delsijom“, misleći na Delsi Rodrigez, koja je pregovarala sa administracijom Donalda Trampa u kriznim okolnostima u vezi sa pritiskom na predsednika Nikolasa Madura. Prema dostupnim informacijama, Laridžani je na vrhu liste mogućih kriznih lidera, a slede ga Mohamed Bager Galibaf i bivši predsednik Hasan Rohani, iako ovaj drugi više ne pripada užem krugu moći.

Istovremeno, dok se u Ženevi priprema treća runda pregovora nakon prethodnih sastanaka u Maskatu, američko vojno prisustvo u regionu raste, a Iran istovremeno brzo modernizuje svoje odbrambene kapacitete. Ugovor sa Moskvom, vredan 500 miliona evra, predviđa isporuku 500 mobilnih lansera „Verba“ i 2.500 raketa 9M336 tokom tri godine. Sistem „Verba“, koji NATO označava kao SA-29 Gizmo, predstavlja novu generaciju prenosivih protivvazduhoplovnih sistema i napredniju verziju sistema „Igla-S“.

Reč je o raketama sa infracrvenim vođenjem koje se lansiraju sa ramena i sposobne su da ciljaju krstareće rakete, niskoleteće avione i dronove.

NJihova prednost leži u mobilnosti i rasejavanju: mali timovi mogu brzo uspostaviti odbrambene tačke bez oslanjanja na velike, statičke radarske sisteme koji su ranjivi na precizne udare. Sistem deluje danju i noću, u uslovima jakih optičkih i termičkih smetnji, i u planinskom i pomorskom okruženju, sa višestruko većom otpornošću na ometanje u poređenju sa prethodnim generacijama. Na ovaj način, Iran ne samo da gradi odbrambeni štit, već i psihološko sredstvo odvraćanja, jasno signalizirajući da bi svaki napad mogao imati visoku cenu i eskalirati u širi regionalni sukob.