Kako se nositi s promenom kod DECE koja brine sve roditelje

Ova promena može da bude zbunjujuća, frustrirajuća pa čak i bolna za roditelje. Ipak, stručnjaci se slažu da je povlačenje od roditelja normalna pa i nužna faza odrastanja. Ključ nije u forsiranju razgovora, već u razumevanju i prilađavanju pristupa, piše Čajld majnd.

Zašto se adolescenti povlače?

Pre nego što roditelji njihovu ćutnju shvate osobno, važno je znati šta se događa "ispod površine". Adolescencija je razdoblje intenzivnih promena. Prefrontalni korteks, deo mozga zadužen za donošenje odluka i kontrolu emocija, još se razvija, zbog čega su adolescenti skloniji emocionalnim i impulsivnim reakcijama. Kada se suoče sa stresom u školi, svađom s prijateljima ili jednostavno unutarnjim nemirom, povlačenje u sebe često je odbrambeni mehanizam, a ne znak nepoštovanja.

Osim bioloških faktora, adolescenti prolaze kroz ključnu fazu formiranja identiteta. Potrebno im je da se odvoje od roditelja kako bi otkrili ko su, u šta veruju i gde pripadaju. Ta potraga za autonomijom ponekad izgleda kao odbacivanje, ali je zapravo temelj za izgradnju zdrave i nezavisne odrasle osobe. I dalje su im potrebni roditelji, ali na drukčiji način. Većina adolescenata, kako pokazuju istraživanja, želi da bude bliža s roditeljima, ali ne zna kako da premoste jaz koji je nastao.

Strategije koje pomažu u komunikaciji

Cilj nije naterati adolescenta da govori, već stvoriti sigurno okruženje u kojem će se osećati dovoljno prijatno da se sam otvori. Umesto direktnog suočavanja sa pitanjima poput "Šta nije u redu?", preporučuje se stvaranje opuštenih trenutaka za povezivanje. Vožnja automobilom, zajedničko kuvanje ili šetnja psa idealne su prilike jer ne stvaraju pritisak direktnog kontakta očima. Ponekad je i sama tiha prisutnost dovoljna. Dostupnost roditelja, bez nametanja, šalje snažnu poruku podrške i prihvatanja.

Kada adolescent ipak odluči nešto da podeli, najvažnija veština je aktivno slušanje. Potrebno je odupreti se porivu da se odmah ponudi rešenje ili savet. Umesto toga, važno je potvrditi njegova osećanja. Rečenice poput "Zvuči kao da ti je bilo stvarno teško" ili "Razumem zašto se tako osećaš" grade poverenje. Time se pokazuje da se njihovo iskustvo poštuje, čak i ako se ne razume u potpunosti. Ponekad je najveća pomoć jednostavno im dati do znanja da su saslušani bez osuđivanja.

Umesto zatvorenih pitanja na koja je odgovor "da" ili "ne", bolje je koristiti otvorenija koja pokazuju iskrenu znatiželju: "Šta ti je danas bilo najzanimljivije?" ili "Kad bi mogao da promeniš jednu stvar u vezi današnjeg dana, šta bi to bilo?".

Najčešće greške koje produbljuju jaz

U želji da se povežu sa detetom, roditelji često prave greške koje postižu suprotan efekt. Predavanja o tome "kako je bilo u njihovo vreme" ili moralisanje gotovo sigurno će rezultirati potpunim zatvaranjem. Treba izbegavati kritikovanje i etiketiranje ("lenj si", "bezobrazna si").

Umesto toga, preporučuje se priča o tome kako se roditelj oseća zbog njihovog ponašanja. Takođe, nije uputno insistirati na razgovoru kada je adolescent vidno umoran ili uzrujan. Poruka "vidim da ti nije do priče, tu sam ako ti zatrebam", puno je delotvornija od prisiljavanja.

Kada je ćutanje znak za uzbunu?

Iako je povlačenje normalno, postoje znakovi koji mogu da ukazuju na dublji problem. Ako se dete povuklo od svih, uključujući prijatelje, izgubilo interesovanje za aktivnosti koje je pre volelo, ako se primete drastične promene u spavanju ili apetitu ili nagli pad ocena, vreme je za zabrinutost.

Takvo ponašanje može da bude znak depresije, anksioznosti ili nekog drugog problema koji zahteva stručnu pomoć. Važno je verovati roditeljskim instinktima; ako postoji osećaj da nešto ozbiljno nije u redu, potrebno je potražiti savet školskog psihologa ili terapeuta.

Odnosi sa adolescentima su maraton, a ne sprint. NJihovo ćutanje retko je odraz manjka ljubavi. Ono je češće signal unutarnje borbe i preopterećenosti. Uloga roditelja je da bude mirna luka kojoj se uvek mogu vratiti. Strpljenjem, poštovanjem i doslednom podrškom pokazuje im se da je veza s roditeljima jača od privremenih oluja adolescencije.