UMRO NAJUTICAJNIJI NEMAC: Kritikovao EU i pre rata na KiM

JEDAN od najuticajnijih i najvažnijih nemačkih glasova: filozof i sociolog Jirgen Habermas preminuo je u 96. godini u Štarnbergu, piše Dojče vele.

Smatra se najvažnijim nemačkim filozofom današnjice i uživao je svetsko priznanje: Jirgen Habermas postao je poznat kao polemički intelektualac ​​koji se tokom svog dugog života više puta uključivao u političke debate. „Javno delovanje“ je najvažniji zadatak filozofije, jednom je rekao Habermas. Filozof i sociolog preminuo je ove subote u 96. godini u Štarnbergu, kako je objavila izdavačka kuća Zurkemp.

Iz Štarnberga, gde je živeo decenijama, Habermas se oglašavao sve do poslednjih godina. U kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, pažnju su privukla, na primer, dva njegova članka u „Zidojče cajtungu“, u kojima se penzionisani frankfurtski profesor zalagao za blagovremeno dogovoreno rešenje.

BloombergAdria.com

Studentski pokret '68 - ali bez nasilja

Habermas je postao poznat 1962. godine svojom habilitacijom „Strukturna promena javne sfere“, u kojoj se bavio ranim buržoaskim društvom. NJegove teze su naišle na veliki odjek među studentima koji su se protivili autoritarizmu 1968. godine, ali se ubrzo distancirao od njihovih radikalnih predstavnika.

Godine 1986, Habermas je učestvovao u pokretanju takozvane kontroverzne debate istoričara. U to vreme, branio je istorijsku jedinstvenost Holokausta od pokušaja njegove relativizacije među desničarskim konzervativnim istoričarima.

Habermas je rođen 1929. godine u buržoaskoj porodici u Diseldorfu i odrastao je u Gumersbahu. Godine 1949, kao mladić u ranim dvadesetim godinama, počeo je da studira filozofiju u Getingenu. Posleratno društvo, koje je doživeo kao autoritarno i ograničeno, navelo ga je da rano sanja o demokratskom novom početku. „Za mene je demokratija bila magična reč“, rekao je o svojim studentskim godinama u biografiji objavljenoj 2014. godine u izdavačkoj kući "Suhrkamp".

To je bilo povezano sa njegovom intelektualnom orijentacijom ka demokratskoj ustavnoj državi zapadnih sila, što je po njegovom mišljenju uvek ostalo orijentir. Već 1986. godine, tokom spora istoričara, napisao je u nedeljniku „Die Zeit“: „Bezuslovno otvaranje Savezne Republike Nemačke političkoj kulturi Zapada je najveće intelektualno dostignuće naše posleratne ere.“

Glas razuma i kritike

Godine 1956, Habermas je postao istraživački asistent predstavnika kritičke teorije u Frankfurtu na Majni, Maksa Horkhajmera i Teodora Adorna. Nakon profesorskog mesta u Hajdelbergu, 1964. godine preuzeo je Horkhajmerovu katedru za filozofiju i sociologiju na Univerzitetu u Frankfurtu. Godine 1981, objavio je svoje glavno delo „Teorija komunikativne akcije“. Nakon što se preselio u Institut Maksa Planka u Štarnbergu, ponovo je predavao filozofiju u Frankfurtu od 1983. godine, gde se penzionisao 1994. godine.

Pored istorijskih događaja poput rata na Kosovu ili migracione krize 2015. godine, Habermas je takođe stalno glasno govorio o stanju Evrope. Što se tiče Evropske unije, više puta je kritikovao njene „političke elite“ i zalagao se za veće učešće stanovništva u procesu evropskog ujedinjenja. Takođe je bio rani zagovornik evropskog ustava i isticao je potrebu za evropskom javnošću.

Sam Habermas je jednom opisao šta čini intelektualca. Intelektualac ​​treba da ima „avangardni instinkt za ono što je važno“, naglasio je u svom govoru povodom dodele Krajskijeve nagrade 2006. godine. „Mora biti u stanju da ga uznemire kritični događaji u vreme kada se drugi još uvek drže uobičajenog poslovanja.“

BloombergAdria.com

Habermas je bio 70 godina u braku sa Ute Veselheft, koja je preminula prošlog juna. Od njihovo troje dece, njegova ćerka, istoričarka Rebeka Habermas, preminula je 2023. godine nakon teške bolesti.

Habermas u Zagrebu

Nemački filozof je takođe objavio nekoliko članaka u - kasnije politički neprikladnom - časopisu Praksis zagrebačkog Filozofskog fakulteta, a bio je i ugledni gost na Korčulanskoj letnjoj školi. NJegova saradnja sa tadašnjim profesorima Filozofskog fakulteta, kao što su Gaja Petrović, Milan Kangrga i Predrag Vranički, nastavila se dugo nakon prestanka izlaženja časopisa, a profesor Habermas se rado odazivao i držao predavanja zagrebačkim studentima.