Šta je reaktor Dimona, najstrože čuvani izraelski objekat?

Zvanično poznat kao Nuklearni istraživački centar Šimon Peres Negev, ovaj objekat se smatra najvažnijim stubom izraelskog nuklearnog programa.

U ratu koji već pomera regionalne "crvene linije", sa brojem žrtava u američko-izraelskim napadima na Iran koji navodno prelazi 1.000, Teheran je u jednačinu eskalacije uključio jedno od najosetljivijih strateških mesta na Bliskom istoku: izraelski nuklearni kompleks Dimona.

BloombergAdria.com

Najstrože čuvani izraelski objekat

Zvanično poznat kao Nuklearni istraživački centar Šimon Peres Negev, a javnost i mediji ga često nazivaju reaktorom Dimona, ovaj objekat se smatra najvažnijim stubom izraelskog nuklearnog programa, piše agencija Anadolija.

Nalazi se duboko u pustinji Negev na jugu Izraela, daleko od velikih naseljenih područja, oko 13 kilometara od grada Dimone i oko 90 kilometara od Jerusalima. Godine 2018, Izrael je preimenovao objekat po bivšem premijeru Šimonu Peresu, koji se smatra ključnim za razvoj nuklearnog programa zemlje.

BloombergAdria.com

Raspored kompleksa naglašava njegovu tešku zaštitu. Prema dostupnim podacima, objekat se sastoji od 10 zgrada raspoređenih na oko 36 kvadratnih kilometara, okruženih elektrifikovanom ogradom, patrolnim putevima i protivvazdušnim raketnim baterijama. Takođe uključuje osam podzemnih laboratorija izgrađenih pre nekoliko decenija, koje navodno zapošljavaju oko 2.700 naučnika i tehničara.

Od "istraživanja" do kapaciteta nuklearnog oružja

Izraelski razvoj Dimone datira još iz ranih godina države. Nakon okupacije palestinskih teritorija 1948. godine, Izrael je počeo da postavlja temelje za nuklearni program 1950-ih, osnovavši Izraelsku komisiju za atomsku energiju 1952. godine.

Godine 1957, Francuska je pružila podršku i odobrenje i isporučila Izraelu reaktor sa teškom vodom pod pritiskom. Dimona je počela da radi oko 1963. godine, sa navodnim kapacitetom od 26 megavata.

Ključni značaj postrojenja leži u preradi nuklearnog goriva. Dimona prerađuje istrošeno nuklearno gorivo, što se smatra prvom fazom proizvodnje atomske bombe, nakon čega se materijal premešta negde drugde radi skladištenja ili ugradnje u projektile.

BloombergAdria.com

Već 1967. godine, izveštaji američkog Stejt departmenta ukazivali su na postrojenje za preradu uranijuma i proizvodnju plutonijuma za oružje, zaključujući da Izrael poseduje nuklearnu bombu.

Anatomija tajni

Međunarodni profil Dimone dramatično se promenio u oktobru 1986. godine, kada je izraelski nuklearni tehničar Mordehaj Vanunu javno otkrio detalje o reaktoru.

Vanunu je britanskim novinama Sandej tajms pružio svedočanstva, dokumente i fotografije koje je tajno napravio, čime je potvrdio dugogodišnje sumnje o nuklearnim sposobnostima Izraela. Uprkos decenijama spekulacija, Izrael je održavao politiku dvosmislenosti.

Tek 1960. godine je priznao postojanje reaktora, tvrdeći da se koristi isključivo u mirnodopske svrhe. Američki i međunarodni inspektori su ga posetili, ali navodno nisu otkrili skrivene delove postrojenja. Inspekcije su kasnije potpuno obustavljene.

Znaci kontinuirane aktivnosti

Iako interni procesi u Dimoni ostaju netransparentni, objekat i dalje privlači pažnju. Snimci i izveštaji iz 2021. godine sugerišu da je reaktor i dalje aktivan i ukazuju na opsežne građevinske i zemljane radove.

Reaktor može da proizvede oko 9 kilograma plutonijuma godišnje — količinu dovoljnu za jednu nuklearnu bombu snage oko 20 kilotona.

Plutonijum se odvaja od istrošenog goriva i koristi u bojevim glavama koje se mogu skladištiti ili montirati na rakete.

Šta se veruje da Izrael poseduje?

Tajnost Dimone je usko povezana sa stavom Izraela prema međunarodnim nuklearnim režimima. Izrael nije potpisnik Ugovora o zabrani nuklearnog oružja i ostaje van ključnih sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, podstičući debate o dvostrukim standardima. Potpisao je Sveobuhvatni ugovor o zabrani nuklearnih probe 1996. godine, ali ga nikada nije ratifikovao.

Bez zvanične potvrde, izraelski nuklearni arsenal ostaje predmet procena.

Međutim, SIPRI je u junu 2025. procenio da Izrael poseduje više od 80 nuklearnih bojevih glava.

Nije zabeležena šteta na nuklearki

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) izvestila je da je upoznata sa raketnim napadom u blizini Centra za nuklearna istraživanja Negev u Dimoni, u Izraelu. Agencija je objavila da nisu dobili nikakve naznake oštećenja postrojenja i da nisu zabeleženi neuobičajeni nivoi zračenja.

Generalni direktor IAEA Rafael Grosi rekao je da se „mora poštovati maksimalna vojna uzdržanost, posebno u blizini nuklearnih postrojenja“.

(N1)